Након две године мукотрпних преговора у среду је најзад званично потписан споразум између државне Националне електричне компаније и власника две америчке термоелектране у земљи – AES и Contour Global – о промени дугорочних уговора о откупу електричне енергије од њих и о ценама по којима ће то вршити државни монополиста. Та је чињеница, сама по себи, позитивна са више аспеката и пре свега јер не наговештава скорашње поскупљење струје. Довољно је да подсетимо да је пре две године прва влада премијера Бојка Борисова пала управо због неподношљивих цена електричне енергије за становништво. Томе треба додати и директну корист за инвеститорски имиџ Бугарске после успешног окончања преговора са нашим најкрупнијим прекоокеанским партнерима.

Од 1. јула 2015. цена коју Национална електрична компанија плаћа Contour Global-у да њени производни капацитети буду увек спремни за рад, што се још зове „погонска спремност“, биће смањена за 17 одсто, а износ који за то плаћамо компанији АЕS – за 14 одсто. Тако ће бугарска страна имати директну корист илити скоро 600 милиона евра за десет година. Национална електрична компанија пак се ангажовала да плати двема термоелектранама своја задужења од 365 милиона евра до краја јуна, како би оне, са своје стране, биле у стању да плате рудницима који их снабдевају сировином.

И све би било дивно и одличан пример за привлачење нових страних инвеститора, да не би било неколико ситних појединости.

Крајњи корисници електричне енергије неће профитирати од договореног смањења, јер цене које они плаћају одређује Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду и оне су сложени микс цена различитих произвођача, у том броју и оних који се баве скупом производњом зелене енергије и због тога користе бројне преференције. На овај начин Национална електрична компанија која је у дуговима до ушију реално не повећава своје приходе, већ једноставно смањује расходе. И све то у тренутку кад су бугарска енергетика у целини и пре свега производња и трговина електричном енергијом запале у озбиљну кризу и гомилају дугове. А поврх свега, Национална електрична компанија је после потписивања споразума приморана да под хитно нађе огроман износ новца и да у року од два месеца измири свој дуг према Американцима. Компанија не може да испуни своју обавезу пошто не располаже потребним новцем, али зато дугује преко 1,5 милијарди евра. Сад је приморана да узме нов кредит који се кад-тад мора вратити, при томе са урачунатом каматом.

Већина експерата дели мишљење да кад продајеш електричну енергију испод вредности, свакако ћеш бити у минусу и задужићеш се. С друге стране, ништа мање угледни стручњаци, политичари и социолози подсећају да преко 90 одсто Бугара живи у сиромаштву у поређењу са западноевропским земљама, због чега није у могућности да плаћа скупљу струју. Поред тога, 2015. је година локалних избора, тако да политички сталеж неће сам себи пуцати у ногу, дозвољавајући да се цена електричне енергије повећа. Ово изузетно опасно ходање по танкој жици изнад провалије, наравно, да не може трајати довека, али у том тренутку немамо потребних политичких и друштвених услова како бисмо успешно извели компликовану хируршку интервенцију која је неизбежна. У том контексту, од споразума који смо постигли са две америчке електране највише користи ће имати политичка каста у Бугарској.

Превеле: Александра Ливен, Ајтјан Делихјусеинова