Почетком априла обновљена су археолошка ископавања на неолитском насељу које је део трасе аутопута „Струма“ код села Мурсалево. Прошле године су приликом истраживања тог локалитета пронађени изузетно занимљиви артефакти: керамичке фигуре древне Богиње мајке и животиња, посуђе са лепим орнаментима, за које је потврђено да потичу из 6. миленијума пре Христа.
Зашто су људи који су живели у доба неолита одлучили да изграде насеље у долини реке Струме?
На ово питање нам је одговорио проф. Васил Николов, руководилац археолошких истраживања:
„Долина реке Струме, као што се испоставило приликом ископавања обављених последњих деценија на том локалитету, представља главну саобраћајницу људи и робе из региона Егејског мора, западне Мале Азије према Европи. У ствари, на тај начин су на Стари континент дошли и први ратари и сточари. Река Струма је изузетно битна артерија, тако да се сви ти људи нису случајно доселили овде, а посебно када је реч о насељу Мурсалево, локалитету на коме од прошле године ради моја екипа. Мурсалево је место које није случајно изабрано, с обзиром на то да се налази на обали реке, тамо где се долина сужава.“
Како изгледа ово насеље и на каквој се површини простире?
„Насеље је настало око средине шестог миленијума пре Христа, а површина му је 2 хектара. Куће су му више пута рушене и поново грађене. Улице у овом месту су праве. Занимљиво је поменути да су куће, бар оне које смо ми до сада истражили, биле махом на спрат. Познато нам је да је у то доба било и других двоспратница, то је утврђено у последњих 15-16 година истраживања, али да читаво насеље из тог периода буде са кућама на спрат, то је већ нешто што се први пут види.“
Рекли сте да је ово најбоље очувано насеље из тог периода у Европи.
„Бар резултати наших истраживања указују на то. Добар део кућа, укључујући и оне у последњем насељу на том локалитету, био је спаљен. Пожар је узроковао добру очуваност остатака кућа, пошто су у њиховој изградњи коришћени дрвени стубови и иловача. Тако да макар и делимично разрушене оне се могу реконструисати, што је велико задовољство за сваког археолога.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова
Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..
Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...
У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..
Током година је безброј књига написано о бугарској престоници – почев од оних које говоре о њеној славној историји од древних времена до наших дана, до..