У новом миленијуму сведоци смо раста обољења попут астме, алергије, рака, стерилитета… То потврђује и низ истраживања везаних за животну средину и зграде у којима живимо. Због тога се поново рађа једна стара концепција изградње тзв. биоклиматских зграда. Еколошке куће изграђене од природних грађевинских материјала, које су у свету све популарније, имају све више поштовалаца и код нас, посебно међу младим људима.
Нешто више о тој идеји сазнајемо од архитекте Николаја Маринова, суоснивача Асоцијације за градњу природним материјалима (АСЕМ):
Све је почело још када сам био студент. Схватио сам да је скоро 40 одсто карбонског и енергетског отиска човечанства резултат грађевинских и повезаних са њима радова. Почео сам да размишљам о томе који би могли бити правци у којима би се архитектура и грађевинарство могли заједно одвијати у циљу решавања тог проблема. По дипломирању почела је моја права обука у области енергетске ефикасности, а придржавао сам се принципа соларне архитектуре. Разрађивао сам нискоенергетска решења за јавне зграде. Као члан једне НВО имао сам прилику да учествујем и у истраживањима на неким изолованим подручјима у источним Родопима. Тако сам открио права својства и потенцијал традиционалног грађевинарства и природних материјала о којима ништа нисам учио за време студија.
У Бугарској већ постоји скоро 20 еко кућа. Већина њих налази се у јужном делу земље, а изграђена је од сламе. Када већ говоримо о градњи куће од сламе, за неупућене ваља поменути да постоје две главне методе. Прва је Небраска метода. Код ње бале сламе су конструкцијски оквир, не постоји други и оне носе целу тежину крова. Друга је тзв. метода попуњавања – тежину крова носи костур /дрвени, челични или бетонски/, а бале сламе служе за попуњавање изолационих појасева и блокова између стубова. Већи део процеса изградње везан је за ручни рад. Код еколошког грађевинарства као главни материјал користи се глина, слама, дрво и песак. У свету постоје зграде старе скоро 100 година грађене балама сламе, које су веома отпорне на земљотрес. Нажалост, по мишљењу архитекте Маринова, у Бугарској још увек постоје скептици који ову методу градње повезују са старим сеоским кућама и сиромаштвом… Ипак он се нада да ће људи променити свој начин размишљања и да ће постати свесни предности еколошке градње. Замолили смо архитекту Маринова да нам исприча нешто више о особинама глине, јер ако је судити по неким археолошким налазима из доба Рамзеса II, кућа од глине је практично вечна!
Глина је по квалитету непревазиђени материјал за грађење који је већ 8.000 година доказао своје особине. Дугогодишња тестирања спроведена у Немачкој су показала да куће од глине одржавају константну влажност од око 50 одсто. Сматра се да је од 40 одсто до 60 одсто пријатна влажност ваздуха за људски организам. Поред тога људи који станују у објектима грађеним од глине мање пате од алергија, поремећаја имуног система и прехлада. Куће од глине су природни клима уређаји.
Последњих година код нас се све више прича како је потребно градити еколошке, биоклиматске зграде које нуде удобност и природан амбијент. Ево шта је још рекао архитекта Маринов:
Не треба само причати о томе, треба са речи прећи на дело! Ево ми смо већ начинили прве кораке на пољу еколошког грађевинарства код нас. Радимо упорно, са пуно љубави и стекли смо истомишљенике. Многи људи се за савет и помоћ обраћају Асоцијацији и тежимо да заједно створимо боље животно окружење. Верујемо да није све изгубљено и имамо шансу да спасимо нашу планету. Многи су људи поверовали да је то могуће и ево већ радимо на томе!
Превод: Албена Џерманова
Фотографије из личне архиве Николаја Маринова
Поводом предстојећег Националног празника – 3. марта и 147 година од ослобођења Бугарске од османске власти, Регионална библиотека „Георги Сава Раковски“ у граду Јамболу спроводи кампању „Читајмо о Бугарској“. Иницијатива је намењена читаоцима узраста од 8..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке експедиције. Сврха њиховог путовања је обогаћивање музејских збирки, као и будућа истраживања о..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску престоницу „Бечког бала“. Његово овогодишње издање одржаће се 8. фебруара у сали „Софија“ хотела..
Поводом предстојећег Националног празника – 3. марта и 147 година од ослобођења Бугарске од османске власти, Регионална библиотека „Георги Сава Раковски“ у..