Од 11. до 16. маја у Софији се одржава пето издање Међународног фестивала етнографског филма које је посвећено 70. годишњици оснивања УНЕСКО-а и укључивању Софије у Унескову мрежу креативних градова. Нови партнери фестивала су Регионални центар за нематеријалну културну баштину југоисточне Европе под покровитељством УНЕСКО-а и програм „Култура“ Престоничке општине, који подржавају унапређење ове манифестације.

Ево шта је у специјалном интервјуу за програм Радија Бугарска уочи отварања фестивала испричао Димитар Василев, етнолог из Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при Бугарској академији наука и један од организатора приредбе:

„Ове године наш фестивал се одржава у пролеће како се не би временски подударио са сличним манифестацијама у другим балканским земљама. Једна од новина је успостављање трочлане селекционе комисије која је од преко 70 филмова изабрала 26 дела из земаља југоисточне Европе и других делова нашег континента, као и из Африке, Америке и Азије. Нажалост, многа добра остварења су остала изван програма. Одабрани филмови су везани за различите обичаје, обредне праксе, занате који постепено нестају. Први домаћи 3D документарац „Стопе у ватри“ посвећен је древном бугарском обичају нестинарство који је у свом аутентичном облику сачуван само у селу Блгари смештеном у недрима планине Странџа. Имаћете прилику да сазнате многе занимљиве ствари о најпознатијој нестинарки, баби Злати и о магији нестинарског ритуала и тајанственом плесу на жеравици. Један изузетно занимљив филм прича о холандском професору који је пронашао одавно нестали кападокијски језик (Кападокија је у античком свету била велика територија у Малој Азији, данашњој Турској). Отварање фестивала резервисано је за филм о бугарским чипровским ћилимима који су се нашли на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа. Ове ћилиме жене у малом граду Чипровци, у северозападној Бугарској, вековима израђују на традиционалан начин служећи се технике на вертикалном разбоју. Традиција ткања чипровских ћилима је, поред вишегласног певања Бистришких баба и нестинарства, трећи елемент културног наслеђа наше земље који је уврштен на Унескову репрезентативну листу.“

Истраживачи и документаристи ће представити културну разноликост кроз разноврсне теме као што су културна баштина, миграција, животна средина, сродство. Етно филм је веома погодно средство да се прикажу неке области традиционалне и савремене културе које други жанрови филмског стваралаштва не негују. Преко ових остварења стиже се и до најскривенијих заједница и људских култура на планети. Из неких од филмова који учествују на фестивалу у Софији, можемо сазнати како глобализација утиче на друштвене заједнице ушушкане у срцу Борнеа или Амазонске џунгле, тзв. плућа данашњег човечанства; какво је поимање породице у Непалу, где 68 припадника етничке групе тару живи под једним кровом; каква је свакодневица у једном мексичком затвору за малолетнике. Једно од филмских остварења прича о бруталности традиционалног чина женског обрезивања у Кенији. Старост девојчица над којима се проводи овај подухват је између 6 и 15 година. За њега се користе најразличитији инструменти као што су жилети, ножеви, маказе, комади стакла. Све се, углавном, врши без анестезије и дезинфекцијиских средстава. Здравствене последице овог осакаћивања су изузетно тешке. Филм „Ко су ове мајке“ је дирљива прича о једној од оних пет хиљада девојака у Бугарској које су постале маме, али су и саме деца. Оне одгајају своју децу често без икакве шансе за слободан избор у животу и врте се у зачараном кругу неписмености, незапослености и сиромаштва, из којег се не може изаћи.

Фестивал има посебан фокус на немачку визуелну антропологију. Овом приликом ће Беате Енгелбрехт и Ролф Хусман представити своје дугогодишње искуство у креирању етнографских филмова. Међу гостима форума су и стручњаци и ствараоци из Србије, Румуније и САД. Од ове године он има такмичарски карактер.

„Петочлани жири ће доделити награду победнику - каже Димитар Василев. – То је лепа статуета, рад талентованог керамичара из Тројана Мартина Кирова. Бугарска остварења чине једну трећину филмова на фестивалу, јер настојимо да покажемо све што се дешава код нас у овом домену. Још увек је мало дела у области визуелне антропологије, али је видно да интересовање младих људи за ову врсту филма несумњиво расте.“

Превела: Марина Бекријева