Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Етно филмови – у трагању за културном разноликошћу

БНР Новини
Кадар из филма „Стопе у ватри“

Од 11. до 16. маја у Софији се одржава пето издање Међународног фестивала етнографског филма које је посвећено 70. годишњици оснивања УНЕСКО-а и укључивању Софије у Унескову мрежу креативних градова. Нови партнери фестивала су Регионални центар за нематеријалну културну баштину југоисточне Европе под покровитељством УНЕСКО-а и програм „Култура“ Престоничке општине, који подржавају унапређење ове манифестације.

Ево шта је у специјалном интервјуу за програм Радија Бугарска уочи отварања фестивала испричао Димитар Василев, етнолог из Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем при Бугарској академији наука и један од организатора приредбе:

„Ове године наш фестивал се одржава у пролеће како се не би временски подударио са сличним манифестацијама у другим балканским земљама. Једна од новина је успостављање трочлане селекционе комисије која је од преко 70 филмова изабрала 26 дела из земаља југоисточне Европе и других делова нашег континента, као и из Африке, Америке и Азије. Нажалост, многа добра остварења су остала изван програма. Одабрани филмови су везани за различите обичаје, обредне праксе, занате који постепено нестају. Први домаћи 3D документарац „Стопе у ватри“ посвећен је древном бугарском обичају нестинарство који је у свом аутентичном облику сачуван само у селу Блгари смештеном у недрима планине Странџа. Имаћете прилику да сазнате многе занимљиве ствари о најпознатијој нестинарки, баби Злати и о магији нестинарског ритуала и тајанственом плесу на жеравици. Један изузетно занимљив филм прича о холандском професору који је пронашао одавно нестали кападокијски језик (Кападокија је у античком свету била велика територија у Малој Азији, данашњој Турској). Отварање фестивала резервисано је за филм о бугарским чипровским ћилимима који су се нашли на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа. Ове ћилиме жене у малом граду Чипровци, у северозападној Бугарској, вековима израђују на традиционалан начин служећи се технике на вертикалном разбоју. Традиција ткања чипровских ћилима је, поред вишегласног певања Бистришких баба и нестинарства, трећи елемент културног наслеђа наше земље који је уврштен на Унескову репрезентативну листу.“



Истраживачи и документаристи ће представити културну разноликост кроз разноврсне теме као што су културна баштина, миграција, животна средина, сродство. Етно филм је веома погодно средство да се прикажу неке области традиционалне и савремене културе које други жанрови филмског стваралаштва не негују. Преко ових остварења стиже се и до најскривенијих заједница и људских култура на планети. Из неких од филмова који учествују на фестивалу у Софији, можемо сазнати како глобализација утиче на друштвене заједнице ушушкане у срцу Борнеа или Амазонске џунгле, тзв. плућа данашњег човечанства; какво је поимање породице у Непалу, где 68 припадника етничке групе тару живи под једним кровом; каква је свакодневица у једном мексичком затвору за малолетнике. Једно од филмских остварења прича о бруталности традиционалног чина женског обрезивања у Кенији. Старост девојчица над којима се проводи овај подухват је између 6 и 15 година. За њега се користе најразличитији инструменти као што су жилети, ножеви, маказе, комади стакла. Све се, углавном, врши без анестезије и дезинфекцијиских средстава. Здравствене последице овог осакаћивања су изузетно тешке. Филм „Ко су ове мајке“ је дирљива прича о једној од оних пет хиљада девојака у Бугарској које су постале маме, али су и саме деца. Оне одгајају своју децу често без икакве шансе за слободан избор у животу и врте се у зачараном кругу неписмености, незапослености и сиромаштва, из којег се не може изаћи.

Фестивал има посебан фокус на немачку визуелну антропологију. Овом приликом ће Беате Енгелбрехт и Ролф Хусман представити своје дугогодишње искуство у креирању етнографских филмова. Међу гостима форума су и стручњаци и ствараоци из Србије, Румуније и САД. Од ове године он има такмичарски карактер.

„Петочлани жири ће доделити награду победнику - каже Димитар Василев. – То је лепа статуета, рад талентованог керамичара из Тројана Мартина Кирова. Бугарска остварења чине једну трећину филмова на фестивалу, јер настојимо да покажемо све што се дешава код нас у овом домену. Још увек је мало дела у области визуелне антропологије, али је видно да интересовање младих људи за ову врсту филма несумњиво расте.“


Превела: Марина Бекријева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15

Филмови за све узрасте на фестивалу „Златни ритон“ 2024

Пловдив је домаћин традиционалног фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“, који траје до 19. децембра. Овогодишњи избор обећава квалитетан програм: више од 50 филмова такмичи се у главној конкуренцији, док вантакмичарски..

објављено 14.12.24. 13.45