Бугарска се нашла при самом дну листе и међу „слабим ђацима“ у Европској унији након што је заједно са Хрватском, Француском, Италијом и Португалом уврштена у групу земаља у којима је на многим пољима забележен превелики дисбаланс за чије решење је потребно предузети одлучне политичке кораке и одговарајући мониторинг.

Тако се садржај извештаја ЕК, сачињеног на неколико страница написаних бирократским и дипломатским језиком, у пакету са специфичним препорукама за сваку земљу чланицу ЕУ, а који је представљен крајем прошле недеље у Бриселу, може пренети у пар речи. У питању су препоруке које је Брисел дао свих 28 земаља чланица за постизање привредног раста и повећање дохотка становништва кроз спровођење разумне фискалне политике. Другачије речено, и вук сит, и овце на броју, као што гласи стара изрека. Препоруке се представљају сваког пролећа као елемент тзв. Европског полугодишта – механизма којим органи ЕУ проверавају буџете земаља чланица. Последња оцена извршног тела ЕУ за Бугарску није у потпуности негативна, али није ни позитивна, бар не толико, колико се очекивало да ће бити. То што је наведен напредак у одређеним областима, није довољно да би се растерале сумње да је земља потенцијални ризични фактор за ЕУ. Тако се већ традиционалном мониторингу ЕК на пољу правосуђа и борбе против корупције у врху власти додао и један дугачак списак нових критика упућених Бугарској. Почев од фискалне политике до пензионог система. Аутори документа нису заобишли ни потресе који су прошлог лета уздрмали банкарски систем, а који су проузроковани посрнућем четврте по величини банке у земљи – Корпоративне трговинске банке, што указује на институционалне и надзорне пропусте у Бугарској. Ни фискална политика им се није допала пошто мере предузете за одржавање дефицита од 2,8 посто БДП-а у 2015. години нису довољно конкретне. А пореско законодавство је и даље један од великих изазова за Бугарску, јер не постоји целокупна стратегија за његово поштовање. Слабе су оцене и за сектор здравства. Према ЕК, он треба да реши низ проблема међу којима су недовољни резултати и слабо финансирање. Брисел је у свом извештају још навео да у земљи расте структурна незапосленост, посебно међу младим људима. Образовни систем, пак, је веома слаб и репродукује стручни кадар ниског квалитета. У жижи критике се обрела и реформа пензионог система након што се испоставило да 1,2 милиона пензионера прима минималне пензије што је испод границе сиромаштва у земљи.

Али узмимо речи Пјера Московисија, потпредседника ЕК за економска питања, као неку утеху. По њему, ниједној земљи чланици није речено да нема проблема и да је све код ње савршено. Управо због тога се упућују препоруке свакој од њих. Али уколико будемо погледали из другог угла овај документ, бриселски чиновници нам практично понављају једне те исте ствари још од уласка земље у ЕУ 2007. године. Бугарска је била и остала најсиромашнија земља чланица ЕУ. У Бугарској је било и још увек има неколико олигарха који су током година чланства у ЕУ усавршили своје методе деловања како би ситуацију максимално окренули у своју корист. У Бугарској је било и још увек има корупције на високим нивоима власти. И још једна критика: према оцени аутора извештаја ЕК, сиромаштво и маргинализација ромског становништва код нас су достигли изузетно висок ниво и већина младих Рома не ради, нити иде у школу. Тако је Брисел дотакао врх бирократског лицемерја или можда незнања, јер не постоји друга земља у ЕУ у којој су Роми толико толерисани, па чак и повлашћени у односу на остале грађане.

Него, вратимо се ми Бриселу. Специфичне препоруке које ЕК даје свакој земљи чланици биће размотрене на нивоу министара у јуну након чега ће их одобрити државни и владини лидери на самиту који ће се одржати 25. и 26. јуна у Бриселу. Након тога ће земље чланице ЕУ приступити активностима на испуњавању препорука из извештаја ЕК, укључујући их у своје националне политике и државне буџете за период 2015-2016. Или, макар, да се претварају да предузимају кораке у том правцу... И тако до следећих пролећних препорука ЕК!

Превод: Ајтјан Делихјусеинова