Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Каквим се аршином мере инвестиције

Нигерија – нафта је јача од страха од Боко Харама
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Нова анкета је показала да Бугарска не може да се снађе са конкуренцијом на светском тржишту и да изазове интересовање инвеститора. Наша је земља 47-ма од 49 држава по атрактивности за бизнис. То показује истраживање које је спроведено међу гледаоцима пословног ТВ канала CNBC. Занимљиво је да су Нигерија и Перу испред Бугарске. И то је дивно! Гледано формално анкете и уопште статистике су лепа и корисна ствар. Али нам овога пута CNBC показује и какви тачно инвеститори су њени гледаоци и за шта су заинтересовани.

А сада пар речи о Нигерији и Перуу.

Нигерија је богата природним ресурсима и је међу 10 најкрупнијих извозника нафте у свету. Након подужег периода политичке нестабилности, данас је једна од најкрупнијих афричких економија и међу земљама које бележе најбржи раст у светским размерама. Нигерија је регионална економска и војна сила, али су широко распрострањена корупција и поједина жаришта насиља у неким њеним регионима и даље проблем за земљу. Према подацима УН од почетка 2014. г. припадници побуњеничке групе Боко Харам су убили преко 7.300 цивила у Нигерији и суседним земљама, у том броју 1.000 особа само ове године. Око милион и по људи расељено је од маја 2013. г. у рејоне под контролом групације која жели да успостави исламску државу. Дакле, ко не би желео да инвестира у Нигерији! Свакако да је нафта снажнија од страха од Боко Харама.

Перу је земља са скоро 1,3 милиона квадратних километара површине и преко 30 милиона становника. Тамо се експлоатирају огромни налази сребра, цинка, бакра, олова, гвоздене руде, калаја, бизмута, волфрама, селена, злата, исто као и нафте, природног гаса, каучука и гвана. Међутим, ређање војних режима и партизански ратови из последњих деценија су погоршали социјално стање у земљи. Према подацима УН 50 одсто Перуанаца живи у сиромаштву. Због економских проблема инфлација је достигла 7000 одсто. Иначе има пуно могућности за инвестиције. И уопште, коме је стало до Перуанаца?!

И коме је стало до нас, Бугара?! Само што ми нисмо држава Трећег света, већ члан ЕУ. А чињеница да улагања нису претежно у екстрактивну индустрију, где играју милијарде, не значи обавезно да нас чека катастрофална инвестициона будућност. Тим пре што су после финансијске кризе из 2008. г. инвестиције опале на глобалном нивоу.

У периоду 2005-2014. г. у Бугарску је, према подацима Бугарске народне банке, уложено укупно 35 милијарди евра, а Бугарска агенција за инвестиције је сертификовала укупно 185 инвестиционих пројеката у вредности од 13 милијарди евра. То чини 37 одсто од свих инвестиција у земљи, а отворено је 60.000 нових радних места. Да ли је то много или не? Нек CNBC направи нову анкету и да нам каже! Ми знамо који су нам проблеми – правосуђе, корупција, бирократија. Сада ћемо радити у том правцу! А инвестиција је било, има и биће, ако је неко баш за то забринут!


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Државни дуг Бугарске у 2024. години достигао четвртину БДП-а

Државни дуг Бугарске у 2024. години износи чак 24 милијарде евра, што представља 24,1% бруто домаћег производа (БДП), показују прелиминарни подаци бугарског Националног завода за статистику. Упоредбе ради, током 2023. дуг је био нешто мањи – око 20,8..

објављено 22.4.25. 12.33

„Цвет у епрувети“ – биотехнолошки стартап прича о снази људског духа

„Цвет у епрувети“ је иновативни пројекат који помоћу биљних биотехнологија ствара нов производ. Он, међутим, чини више од тога – прича причу о снази људског ума и срца. Идеја је потекла од Петра Нефтелимова, младог човека који је рођен с церебралном..

објављено 18.4.25. 10.25

Приходи бугарских домаћинстава у 2024. г. надмашили расходе

Годишњи раст прихода већи је од оног расхода у 2024. години. Према подацима Националног завода за статистику, просечни укупни годишњи приход по глави домаћинства је 2024. г. достигао 12.857 лева, што је за 18,5% више у односу на 2023. г. С друге стране,..

објављено 17.4.25. 14.03