Почетком ове недеље постало је јасно да ће се у априлу идуће године у Македонији одржати превремени парламентарни избори. Вест је обелодањена после састанка премијера Николе Груевског и лидера главних политичких парија који је одржан уз посредовање европског комесара Јоханеса Хана. Интервенција Брисела остварена је на иницијативу Немачке, уз подршку Бугарске и Холандије. Предстоји да се одлука из Скопља даље развије на новом самиту лидера у Бриселу идуће недеље. Промењена ситуација у Македонији била је повод одржавања дискусије на иницијативу Радија Бугарска.

Према Љубомиру Кјучукову, директору Института за економију и међународне односе, изјава председника Европске комисије Јункера о одлагању проширења ЕУ до 2020. године има снажан деморализирајући ефекат на Балкан:

Јоханес Хан је са лидерима главних политичких партија договорио  коришћењe механизама који су инструмент Европске комисије у најделикатнијим преговорима са сваком земљом кандидатом за чланство у Унији, који се тичу владавине права и слободе говора, изјавио је новинар Коста Филипов који је дуге године био дописник БНР у Скопљу. Можда слањем Јоханеса Хана и преузимањем ове посредничке мисије ЕУ даје знак да европска перспектива Македоније није изгубљена. Само треба спровести реформе.

У току дискусије је постало јасно да се на односе између Бугарске и Македоније не би требало гледати као на такмичење из патриотске говоранције, да се они не смеју оптерећивати политичком емоцијом и идеолошким одјецима прошлости. Наглашен је и позитиван утицај заједничког обележавања годишњица историјских догађаја на стварање повољније климе у комуникацији између институција и грађана две земље.

Обновили смо једну традицију – заједничко обележавање Дана Ћирила и Методија 11. маја - казао је проф. др Светлозар Елдаров са Института за балканистику при Бугарској академији наука /БАН/, члан Македонског научног института. - Ове године је одржано друго заједничко обележавање овог значајног датума. Хтео бих да поделим своје искуство као учесник 30 пројеката које БАН спроводи у сарадњи са Македонском академијом наука, као и да кажем која је по мени корист од њих. Пре мог учешћа у овој билатералној сарадњи, познавао сам своје македонске колеге из њихових монографија. И они су мене знали само захваљујући мојим радовима. Али ево створили смо чисто људске односе који помажу успостављању и унапређењу научних контаката. Бугарска историографија има дубље традиције и када однесемо наша издања, остављамо нашим македонским колегама много мањи маневарски простор. Наравно, не смемо очекивати да ћемо на тај начин променити њихову националну самосвест, јер је током година дошло до неповратних процеса. Међутим, што је више контаката, то је боље.

За време дискусије указано је на значај који би имало потписивање понуђеног са бугарске стране 2008. године Уговора о добросуседству између две земље за даљи развој билатералних односа, чији су принципи регулисани заједничком декларацијом премијера Бугарске и Републике Македоније из 1999. године.

На жалост идеја о том уговору дуго времена није добила одговор са македонске стране - каже Љубомир Кјучуков, који је својевремено у својству заменика министра спољних послова био аутор пројекта. - Касније је она заборављена и у Бугарској. Пошто је сада поново стављена на дневни ред, она се на жалост од инструмента за целовити развој бугарско-македонских односа претворила у циљ. Истина је да је уговор неопходан, али је веома важно да се паралелно с њим развијају све остале сфере – бизнис, култура и сл.

Професор Елдаров споменуо је нешто веома позитивно: Бугарска је заинтересована за развој билатералних веза на свим нивоима. Мислим да је првобитна декларација МИП-а била корак у исправном правцу, али у неку руку недовољна. Ми смо заинтересовани за стабилност Македоније, због стабилности читавог региона. Онда су предузети кораци да наша политика буде и проактивна. Бугарска преузима председавање Процесом сарадње у ЈИЕ. Она мора да назначи као свој најважнији приоритет јачање стабилности региона. Наша земља је била активна у оквиру ЕУ, али мора инсистирати да се преиспита политика Уније у погледу приступања Македоније. Ми имамо довољно инструмената да радимо како за стабилност Македоније, тако и за своје властите интересе.

Превеле: Албена Џерманова, Катарина Манолова