Одговор на ово питање биће потражен од 19. до 28. јуна, када ће другу годину заредом Пловдив бити домаћин Међународног фестивала дизајна и визуелне културе ONE DESIGN WEEK. Тема седмог издања овог форума је „Digital One“, а биће обрађена током изложбе „Постдигитални свет “. По традицији ова манифестација окупља асове дизајна и визуелне културе из целог света, који презентују добре праксе и актуелне трендове у том сектору. Куратор изложбе је Рене Бекман, Холанђанин који од 12 година живи и ради у Бугарској. Он је сликар, предавач и суоснивач магистарског програма „Дигиталне уметности“ на Националној ликовној академији у Софији.

Ево шта нам је рекао на бугарском:

Наслов изложбе „Being Post-Digital“ произилази из наслова књиге „Бити дигиталан“ Николаса Негропонта из 1995. г. У њој он описује прелазак са аналогног на дигитални свет. Све се одвило пребрзо и сам дигитални свет се почео мењати. На почетку смо мислили да су рачунари машине које имају екран и тастатуру … Ево, недавно су из Гугла јавили да ће учествовати у производњи „паметне“ одеће од специјалне тканине, прожете нитима електронских проводника. Та одећа омогућила би командовање уређајима на даљину а да при томе не мора да се вади телефон из џепа, захваљујући специјалној тканини осетљивој на додир, која се понаша као „тач скрин“. Такве технологије су карактеристичне за период који се од 15 година зове постдигитални. Неко би помислио да је, чим је „пост“, дигитална епоха већ завршена. У ствари бити постдигиталан значи да ће се дигитални свет и даље развијати. На поменутој изложби биће приказани радови који се могу разгледати на нетрадиционалан начин. Неће то бити првенствено видео пројекције него дигитално израђене слике, скулптуре и друга дела која су дигитална на концептуалном нивоу.

2000. г. амерички мултимедијални уметник и теоретичар Ким Касконе први пут употребљава реч „постдигитални“. Отада је овај термин широко коришћен у расправама о савременој уметности и култури. Он описује ситуацију у којој се више не плашимо да постанемо дигитални. Наш свет је већ у целости дигитализован што темељито мења начин на који живимо, радимо и мислимо. На изложби ће бити приказани радови двадесетак уметника из 8 земаља, који живот сагледавају кроз призму постдигиталне стварности.

Рене Бекман упознаје нас са некима од њих:

Представићу троје атрактивних страних ликовних уметника. То су Ади Вагенкнехт /Addie Wagenknecht/ – америчка сликарка која живи у Аустрији. Рад којим она наступа зове се „Black Hawk Paint“ и представља комбинацију хакинг технике и концептуалне уметности. Она уместо кичице користи дрон и ствара слике које изазивају подељена осећања – с једне стране побуђују одушевљење технологијом, а с друге привлаче својом експресивношћу. Белгијски сликар Фредерик де Вилде /Frederic de Wilde/ ствара своја дела на граници између науке и уметности. Занимају га ефекат пресека те две области и хакинг квантне буке, која је у основи настајања Васељене. У стварању својих дела он сарађује са лабораторијама и универзитетима из целог света, укључиво и са лабораторијама НАСА-е. Овом приликом Вилде ће изложити две скулптуре, урађене на бази квантног мерења, обављеног у једној аустралијској лабораторији. Карл-Јохан Росен /Carl-Johan Rosén/ је из Шведске, а представиће свој рад „I speak myself into an object“. Његов пројекат представља истовремено књигу и компјутерски програм. Рачунарски програм садржи дизајн и обликовање књиге при чему је садржај књиге део његовог кода. Када стартујеш софтвер, појављује се оформљење књиге са њеним садржајем у софтверском коду. За садржај књиге коришћен је програмски језик С++. На том језику најчешће пишу људи, а читају рачунари. Када читамо гласно, тај се програмски језик претвара у говорни језик и омогућује нам да софтверски код схватимо на нов начин.

Како замишља ток дигиталне револуције и њен утицај на наш живот, на то је Рене Бекман са осмехом одговорио: Не верујем да ће доћи време када ћемо технику користити у мањој мери, напротив – она ће бити у све већој употреби.

Превела: Ана Андрејева