Први пут од 4 године наовамо стравична статистика указује да је број смртних случајева на путевима Бугарске нагло повећан, при чему је већи део погинулих старости између 16 и 30 година. Прошле године у 7.003 тешке саобраћајне незгоде изгубило је живот 655 људи, а поређења ради, 2013. било их је 510, а 2012. – 599. Повређено је више хиљада особа. Студенти Цветелина Таслакова, Владислав Горанов, Николај Менков и Иван Гјумишев постали су жртве ужасне саобраћајне несреће изазване од стране 30-годишњег Хуријета Сулејманова који је возио без возачке дозволе. Он нема основно образовање, али пак има 90 нерешених предмета и 12 пресуда.

Влади и Ники су погинули на лицу места, Иван је повређен, али је срећом преживео, а Цвети се 82 дана борила за живот на Одељењу реанимације болнице у Плевену. Она опслужује 1.400.000 људи из централне и северне Бугарске, као и грађане који путују од Румуније, кроз Софију до Грчке.

Пре годину дана пријатељи погинулих младих људи организовали су преко Фејсбука кампању прикупљања средстава. Ваља Таслакова, Цветина мајка, смогла је снаге да исприча о томе:

За два месеца је добровољним прилозима појединаца и организација, као и нашим сопственим средствима прикупљено преко 130.000 лева, којима је Одељење реанимације болнице реновирано и снабдевено новом медицинском опремом. После ремонта који је извршен средствима државе, купили смо болничке кревете опремљене за прављење рендгенских снимака, каквим уосталом располаже само болница за хитну медицинску помоћ „Пирогов“ у Софији. Обезбедили смо и мониторе за праћење виталних функција и другу специфичну опрему. Лекари су нас уверили да је захваљујући овим новим апаратима број смртних случајева у болници двоструко опао. Међутим, све је постало могуће захваљујући људима који саосећају са нашом трагедијом. То је била битка са последицама.

Ваља Таслакова и Гаља Горанова, мајка Владија, су правници. Уз помоћ својих колега из Окружног суда у Плевену, оне су припремиле измене и допуне Кривичног законика Бугарске које се односе на саобраћајне несреће. Нажалост, због оставке владе Орешарског одложено је усвајање предлога Закона о изменама и допунама Кривичног законика који је сада поново достављен парламенту на разматрање. Две мајке су иницирале оснивање удружења „Правда“ које помаже младим људима настрадалим у саобраћајним несрећама. Ваља Таслакова објашњава одакле долази део средстава:

Бавим се гајењем ружа и зато сам написала писмо једном од светских произвођача овог дивног цвећа – француској фирми Meilland која има историју дугу 200 година. У њему сам испричала о саобраћајној незгоди и љубави између Цвети и Владија. Након месец дана добила сам одговор да ће ружа Meilland-а бити названа именом Цветелине. То је жбунаста врста, хибридна чајевка, крупног и густо испуњеног цвета са преко 85 латица малинасте боје. Она је посебно прилагођена нашој клими. До сада је продато на хиљаде ружа. Сходно уговору, имамо право да Цветину ружу дистрибуирамо током пет година, а један евро од сваког продатог резаног цвета иде у добротворне сврхе и помоћ настрадалима у саобраћајним удесима.

13. јуна у Плевену је уприличена званична церемонија крштења руже. Први пут је ружа светски познатог произвођача названа по имену младе Бугарке, нажалост, постхумно. Церемонији су присуствовали председница Народног собрања Цецка Цачева, градоначелник Плевена, људи из целе земље, као и г. Ги Девијар, генерални директор фирме Meilland, који је овом приликом рекао:

Дошли смо у Бугарску, јер смо изабрали да једну од наших ружа крстимо „Cvetelina ROMANTICA“ у знак сећања на ове трагично погинуле младе људе. Нама је била част да тој сорти руже дамо име и надамо се да ћемо овим гестом успети да бар мало ублажимо бол родитеља. Нека ова ружа буде симбол борбе против саобраћајних удеса. Наша страст је стварање још занимљивијих и лепших сорти и поносни смо што ће наша ружа служити племенитој сврси. То нас мотивише да радимо још напорније и да будемо још бољи.

15. јуна Окружни суд у Ловечу осудио је Хуријета Сулејманова на 15 година затвора, што је максимална законска казна која се изриче за почињено кривично дело. Он је, међутим, одавно напустио Бугарску…

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: БГНЕС и Благородна Георгијева