„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно: распуштен је Државни савет, држава је банкротирала, промениле су се три владе, Народна Република Бугарска је постала Република Бугарска.

Упркос свему, транзиција у Бугарској је била мирна и договорена на округлом столу. Опозиција је још у новембру 1989. г. предложила политичке консултације. Владајућа партија их је прво одбила, али су митинг одржан 14. децембра, политички штрајк који је прогласио синдикат "Подкрепа" и  догађаји који су уследили у Румунији, променили њену тачку гледишта. У периоду од 3. јануара до 15. маја 1990. г. одржано је 19 седница националног округлог стола које је директно преносио програм „Хоризонт“ БНР.

У тонском архиву БНР се чува снимак са отварања округлог стола уз учешће Георгија Пиринског и Жельа Желева.

Георги Пирински:

Историјска мисија националног округлог стола јесте постизање конкретних споразума као основе за решавање најважнијих политичких и социјално-економских питања земље, као што су проблеми везани за путеве, фазе и рокови за укидање тоталитарних структура које је живот порекао и за демократизацију друштва, основне идеје и принципи нацрта закона и других правних аката који пружају могућност за предузимање брзих и одлучних корака ка остварењу заједничких националних циљева. Све је то могуће само уколико постоји узајамно поверење, конструктивност и одговорност.

Желю Желев:

Сада приликом новог разматрања текста који је израдила контакт-група чини нам се да у извесном смислу он није довољно категоричан. Неки делови звуче више као жеља, а потребна је категоричност. Ипак, сматрамо да он треба да садржи бар једну реченицу из које би се јасно видело која су овлашћења округлог стола.

Округли сто се усредсредио на политички оквир промена, а економске реформе и својинска трансформација скоро и нису дискутоване, што јесте његов недостатак.

Основни успеси бугарског округлог стола су: брисање чл. 1. Устава Републике Бугарске о руководећој улози БКП, увођење институције председника Републике, деполитизација војске, полиције, суда и дипломатије, расписивање избора за Велико народно собрање и распуштање Шесте управе Државне безбедности. 12. марта на округлом столу су потписана три споразума – о улози и статусу округлог стола, о политичком систему и гарантовању мирног тока преговора.

На свом предизборном митингу 7. јуна 1990. на Орловом мосту Савез демократских снага /СДС/ је окупио преко једног милиона људи вођених надом да ће промене у земљи донети бољи живот. 10. јуна 1990. г. одржавају се први слободни избори. Резултат је био победа Бугарске социјалистичке партије /БСП/ која је освојила 211 от 400 посланичких места. Реакција против резултата није закаснела. Присталице СДС су биле уверене да је реч о манипулисању изборним резултатима (што је 1997. утврдило и Државно тужилаштво). Покренути су масовни протести, булевари су блокирани барикадама. 4. јула почео је седећи штрајк који је прерасао у "шаторски камп" познат као "Град истине", где су људи тражили да БСП призна фалсификовање избора, да се јавно објаве подаци о имовини БСП и да се одреди датум за почетак судског процеса против Тодора Живкова. 6. јула, после скандала поводом речи Петра Младенова за време блокаде Народног собрања 14. децембра 1989. г. „боље би било да дођу тенкови”он је приморан да поднесе оставку са функције председника Бугарске. У лето 1990. г. Народно собрање је донело одлуку о уклањању симбола комунистичке власти.

Из БСП су прихватили да уклоне петокраку с крова Партијског дома, али намерно то нису урадили. 26. августа 1990. за време новог заредом протеста због одлагања уклањања петокраке Партијски дом је спаљен, а за овај чин оптужени су људи из "Града истине". То је био повод да полиција растера протест иако је истина о пожару друга. Из филма „Обустављен због застарелости” редитеља Малина Петрова је постало јасно да је Партијски дом намерно спаљен, а циљ је био дискредитирање "Града истине". И данас остаје мистерија да ли су документи који су тамо чувани спаљени или су били унапред изнети и скривени од друштва. Чињеница је да се и данас не зна шта пише у њима. Вероватно би њихов садржај открио непријатне ствари о владајућим гарнитурама до 1989. године. У оваквој ситуацији Велико народно собрање је писало и гласало нови Устав Републике Бугарске који је упркос протесту против њега усвојен 12. јула 1991. године.

Превод: Албена Џерманова