Први пут Бугарка је ушла у енглеску Премијер лигу! То је лепа и талентована Евдокија Попадинова, или Ева. Она је рођена 1996. г. у граду Хаџидимово. Стрелац благојевградског клуба „Спортика“. Има поготке и за националну селекцију, као и за тим Националне спортске академије. А сада има уговор са енглеским клубом „Бристол Академи“

Не идем у Велику Британију да седим на резервној клупи. Идем да покажем шта могу. Имам високе циљеве и очекује ме пуно посла, категорична је Евдокија.

Колико дуг је пут фудбалерке од Хаџидимова до Бристола?

Веома дуг. Тренирам од малена, а успех је дошао тек сада. Увек сам замишљала да ће ми се све то десити много раније, пре него што напуним 18 година. Али сам радосна да је испало тако, јер сам сада паметнија и разумем више ствари.

Често је питају зашто је изабрала фудбал, јер је то ипак мушки спорт. Међутим, десило се све то некако спонтано. У основи је био њен отац – тренер. Још као дете Евдокија је волела да проводи слободно време са дечацима и да јури за лоптом, а са 11-12 годинa већ је почела са тренинзима. На почетку отац није био очаран овом ћеркином идејом, јер тада у Бугарској нико није ни говорио о женском фудбалу, али је на крају крајева схватио да му је девојка талентована. Управо он је пружио подршку Евдокији у најтежим тренуцима када је имала тешку повреду и била приморана да на 7 бескрајно дугих месеци заборави на стадион. То је био и период великих колебања. Евдокија је чак намеравала да одустане од фудбала. Али ју је отац убедио да настави јер је веровао да ће она имати шансу да се докаже. Данас фудбалерка зна да јој је повреда дала нове физичке и психичке снаге.

Да ли љубав према фудбалу претвара Евдокију у мушкарачу?

Не бих рекла да сам у животу мушкарача, пре бих рекла да сам „мушка“ девојка. Ја држим до тога да будем женствена. Али када сам на стадиону, све се преокреће: тамо треба да будем храбра и снажна и да не попуштам. Тај спорт носи много бола и ако се понашам као размажена девојка, нећу успети.

Сваки фудбалер сања о светској каријери. А како једна странкиња улази у енглеску Премијер лигу?

Уопште није лако, нарочито када је реч о Бугарској. Код нас ствари у женском фудбалу не иду добро, због тога трансфери су тешко изводљиви. Пре годину дана мој бивши тренер Емил Карцелски који сада ради у Енглеској, покушао је да нешто уради. Тешко је, јер треба да докажеш да си заиста талентован. Када сам отишла тамо, уопште нисам мислила да ће ме одмах заволети, али већ после другог тренинга су ми рекли да останем.

Лепотица која се већ помало навикла на новом месту, била је очарана како су је прихватиле њене нове саиграчице. Помажу ми и ниједном нису ме навеле на мисао да нисам на свом месту, каже Ева. Одушевљена је и високим нивоом Енглескиња, базом и условима за спортисте. У Бугарској, на жалост, све је много различитије:

Код нас тренери покушавају да подигну ниво женског фудбала, али немају довољно средстава. Када имамо утакмицу у другом граду, например, тренери сами траже спонзоре за наш наступ. Могу само да им будем захвална, јер они покушавају да помажу чиме могу да нам обезбеде дресове, тренинг-кампове у иностранству и шта све не. Што није лако. Надам се да ће се женски фудбал афирмисати и у Бугарској, јер имамо више талентованих играчица.

Превод: Александра Ливен