Мед произведен из нектара медоносних, мирисних биљака, свеже помузено млеко, џем од шумског воћа. После успешног првог издања одржаног 2014. године, фармери који раде на бугарско-швајцарском пројекту „Стара планина и људи“ поново су се окупили како би и ове године изложили на отвореном у дворишту Министарства привреде у Софији своје био производе.

Бугарска може да иде „укуснијим путем“, убеђен је познати кувар Ути Бачваров који је том приликом међу павиљонима произвођача органске хране припремио џиновски „шумски“ ћевап. А ево и рецепта:

Потребно нам је 100 килограма квалитетне телетине, 100 веза свежег црног лука и 100 веза свежег першуна. Набавио сам и неколико килограма ливадне мајчине душице, ако му додате овај зачин, постаје још укуснији. И пошто обилазим Бугарску вукући за собом велике тигање и казане, временом сам закључио да сваки предео наше земље има своје мале тајне. Тако сам, на пример, у Родопима научио да ако је једно јело укусно, у његовој припреми је обавезно коришћен маслац. Локално становништво обично каже: „Стави маслац и јело ће ти испасти добро.“ То је и разлог да овом ћевапу додам мало путера и категорично могу да кажем да је постао изузетно укусан.

Мало је урбане чељади која зна или се још увек сећа укуса правог киселог млека. Испоставило се да укус аутентичног производа може постати и препрека.

Продавнице се односе са неповерењем према нашим производима пошто су људи заборавили укус здраве, органске хране - каже фармер Христо Василев из села Нефела код Враце. - Они су навикли на млеко у праху које у фрижидеру може да стоји до три месеца и не квари се, док ово наше може да стоји највише десет дана.

Млади фармер каже да у току производње, прераде и продаје крављег киселог млека наилази на разне потешкоће. По његовим речима, највећи проблем су накупци који сирово млеко откупљују по тек 35 стотинки по литру (12-13 евроценти) код цене коштања од 80 стотинки (нешто мање од 40 евроценти). Поред тога сточарима је према прописима допуштено да своје производе продају у свом и само још једном суседном региону земље. Према томе Христо Василев је одсечен од највећих тржишта каква су та у Софији, Пловдиву и приморским градовима. Да и не говоримо да уопште нема приступа европским тржиштима која су иначе све заинтересованија за еколошки чисту храну.

Маја Ангелова, која је отворила мали погон за производњу џемова од шумског воћа у селу Превала недалеко од града Чипровци, такође се жали на ограничења, а своју робу већим делом пласира на фармерске пијаце и у мањим радњама. Нема шансе да се пробијемо у велике трговачке ланце, убеђена је она.

И премда органски производи доказаног квалитета повољно утичу на здравље, они још увек нису редовно на менију Бугара зато што су скупљи.

Органски пчелињи мед је скупљи зато што су му приноси мало нижи, објашњава Цвјатко Начев из Калофера који има 200 кошницa распоређених у подножју Старе планине. Према органском меду постављају се специфични захтеви, не третирамо пчеле хемикалијама, већ природним препаратима какви су рецимо лавандино и нанино уље.

Да ли је могуће да градски човек стекне навике у потрошњи органске хране? Ути Бачваров каже да у градовима постепено ничу мале млекарске радње као и такве у којима се могу наћи прехрамбени производи са села, али на жалост, њихови власници понекад варају на декларисању производа које нуде:

Желео бих да свима који се баве таквим малим бизнисом поручим да буду поштени, јер је лако изгубити поверење и срце муштерија. Нека чувају свој углед, нека траже и продају у својим радњама само аутентичне производе. Мило ми је кад у иностранству видим неку малу продавницу у којој се може купити само пет врста робе, али свака од њих јесте оно што пише на етикети. То је сјајна лекција коју треба да научимо – зато што већ има људи који производе такве намирнице и било би добро да им помогнемо да дођу до тржишта. Мислим да је коректност произвођача који стављају у промет те производе најбитнија.

Фотографије: БТА