Пре 178 година, 18. јула, у породици Ивана и Гине Кунчев проплакало је новорођенче – Васил. Тога дана се у поробљеној Бугарској родио будући Апостол Слободе. 1858. г. он се замонашио под именом Игнатије, мада је 1864. г. баш на Ускрс бацио мантију. Али се није одрекао Бога, већ се посветио ослобођењу свог народа од петвековног ига.

Он је био уверен да без буђења народа сањана слобода не би била могућа. Обилазио је градове и села и саградио мрежу револуционарних комитета.

Једном заједничком револуцијом да темељно преобразимо садашњи државни деспотско-тирански систем и да га заменимо демократском републиком. На месту где влада право силе да се подигне храм истине и праве слободе – тако је Апостол видео темеље будуће државе. 1873. после предаје Левски је кажњен, али је његова ствар преживела и 1876. избио је Априлски устанак, чија се организација заснива управо на мрежи коју је Левски створио. Побуна је угушена у крви, али је привукла пажњу светске заједнице и с разлогом је дошло до избијања ослободилачког за Бугарску Руско-турског рата из 1877-78. г.

Данас је Васил Левски икона за сваког Бугарина. Жеља да се дотакнемо Васила Кунчева – човека од крви и меса, а не иконе, одвела нас је у кућу Христине Богданове, прапраунуке његове сестре Јане.

Ево и одговора гђе Богданове на питање да ли можемо рећи да смо остварили демократске идеје ради којих су он и још много знаних и незнаних јунака ставили свој живот на олтар Бугарске?

На жалост, у време у којем живимо не видим све те ствари у које је он веровао, за које се он борио. За мене је његова најбоља црта –слобода духа. И још, Левски је био веома одговорна особа, увек је мислио о томе какав ће утицај имати сваки његов потез и идеја на све његове сународнике. Сматрао је да су људи или поштени и достојни, или пак без неких посебних квалитета. Био је веома толерантан и отворен за све човек.

Нашој драгоценој Oтаџбини потребни су достојни људи који би је водили благостању да бисмо постали једнаки осталим европским народима”, прокламовао је Апостол. Он нас учи и толеранцији. „За њега је било важно поштовати принципе сањане државе. А да ли си Турчин, Бугарин, Циганин или припадник другог ентитета, није било од значаја, ако живиш достојно и поштено.

Христина Богдановацитира и речи Левског које сматра нарочито вредним: "Мојом се смрћу не завршава пут који треба да прођете." То је његова порука идућим генерацијама. Слободу не само трба извојевати, него и бранити је сваког дана, буквално све док има Бугарске и Бугара. Ја верујем да свако на свој начин може да буде достојан настављач тих идеја. Довољно је да будемо добри један према другоме, насмејани, толерантни, отворени. То ће сигурно направити наш свет бољим местом.“

Много мудрих мисли има у ризници Апостола. А који његов завет је најактуелнији данас?

„Ја бих рекла да је живот свет и јединствен. Важан је избор. Јер увек можемо да бирамо и управо то нас чини људима. Слобода – лична или национална, одређена је нашом способношћу да бирамо и да бранимо свој избор, независно од цене. Јер, како је Левски дубоко веровао, боље је да умреш на ногама, него ли да живиш на коленима.“

Превод: Александра Ливен