Човек који не чита добре књиге, нема никакве предности у односу на онога који их уопште не зна читати, казао је још у 19. столећу амерички писац Марк Твен.

Да ли Бугари читају? Која штива преферирају? Да ли ће дигиталне књиге истиснути папирне? Зашто Бугари све ређе користе услуге библиотека? Одговоре на ова и нека друга питања везанa за читање потражили смо од највеће Фејсбук групе потрошача електронских књига, библиотекара и продаваца књига. Ево и резултата нашег истраживања.

Према подацима Националног завода за статистику, у 2011. години 51 одсто грађана Бугарске није прочитало ниједну књигу, док је свега 19 одсто прочитало више од 10 књига. Ове бројке стварно изазивају забринутост и зато умањују радост због иначе све веће популарности интернет група које окупља љубав према књигама и читању. Међу омиљеним домаћим класицима испитаних су Димитар Димов, Димитар Талев, Иван Вазов и Николај Хајтов, а између страних писаца: Шекспир, Михаил Булгаков, Џон Стајнбек и Габријел Гарсија Маркес.

Што се савремених бугарских аутора тиче, половина учесника анкете каже да воли и чита њихова дела. 27 одсто, међутим, категорично изјављује да радови савремених књижевника ничим не завређују њихову пажњу, док је невелики проценат одговорио да је читање тих књига једноставно у моди. Георги Господинов, Донка Петрунова, Иван Тренев – то су пишчева имена која су испитаници најчешће помињали.

Да ли се с тим слаже Павлина Генова која ради у једној познатој бугарској књижари?

Савремени домаћи аутори који пишу за одрасле нису баш најтраженији. Изузетак је популарни Стефан Цанев, који у последње време није издао ништа ново, али и његова ранија дела имају добру прођу. Купују се такође књиге Калина Терзијског, али све у свему књиге бугарских писаца читаоци ређе узимају у руке. Деца су та која највише воле домаће писце и песнике. Малишане привлаче слике и фигуре у књигама, које по правилу бирају њихови родитељи. Адолесценти сами одлучују шта ће читати, а највише воле фентези и историјске романе савремених аутора. Између бугарских књижевника јако им се допада Јулка.

У спроведеном испитивању читалачких мишљења било је и једно веома битно у савременом дигитализованом свету питање – о месту е-књиге у животу Бугара. Практично сви испитаници су били категорични да дигитална књига никад неће истиснути папирну упркос свим предностима које нуди електронски читач. И ма да се ништа не може упоредити са мирисом свеже штампе и осећајем страница међу прстима, иако такво издање скупље кошта од електронске књиге, тек 4 одсто читају искључиво штампане књиге.

66 одсто учесника анкете ретко или уопште не користи услуге библиотека и домова културе. Као препреке наводи се мањи број библиотека, недовољно добре услове у читаоницама, мањак нових књига или кашњење њихове набавке.

Све то потврђује Љубов Иванова, библиотекар са скоро 30-годишњим стажем у једном од софијских домова културе:

У библиотеку долази све мање људи, јер све ређе налазе литературу која им је потребна. Раније смо примерке лепе књижевности набављали централизовано, а још смо и сами додатно куповали неке друге наслове. Сада располажемо са око 50 евра месечно за куповину нових књига и код цена од 8 до 10 евра за примерак у просеку и сами можете израчунати колико књига можемо да додамо нашим фондовима у току једне године.

За оних 34 одсто који посећују библиотеке постоји добра вест. Она ће вероватно обрадовати читаоце у мањим насељеним местима. Као и лица која не могу приуштити да издвајају средства за куповину књига. Министарство културе је одобрило нов Стандард библиотечко-информационих делатности. Његовим увођењем библиотеке у Бугарској ће испуњавати све европске и међународне услове рада у савременим центрима за ширење информације и знања.

Превела: Ана Андрејева