У овим врелим летњим данима у Бугарској академији наука представљена је књига посвећена вечито актуелној и врућој теми – Балкану. Аутори зборника под насловом „Балкан у другој деценији 21. века“ су научници са Института за балканистику с Центром за истраживање историје и културе Трачана при БАН.
Ево шта су двојица од њих рекли за Радио Бугарска:
У процесу интеграција земаља западног Балкана фокус је обрнут, сматра др Бисер Банчев, стручњак за савремену историју југоисточне Европе. За земље Балкана оне представљају прилику за напредак, посебно што се тиче повећања конкурентности и унапређења регионалног развоја. А Брисел их посматра кроз призму безбедности. Тако се једно питање сагледава са две различите тачке гледишта. Према дру Банчеву, Подгорица и Београд представљају две крајности интеграција западног Балкана: док Црна Гора настоји да се убрза процес прикључења НАТО и ЕУ, Србија је више пажње посветила унутрашњој консолидацији.
Које су препреке за европске интеграције?
Оне су две врсте. Прве су објективне природе као што је, рецимо, застарела привредна структура земље. Забрињавајуће су субјективне препреке које су на политичком и декларативном нивоу - коментарише др Банчев. – Прошле године је Европска комисија изјавила да ће балканске земље у ЕУ ући најраније 2020. године. Изјава европских званичника је разочарала многе, али је упркос томе реч о објективној перспективи пошто је сам преговарачки процес подоста дугачак. Ситуација у Грчкој је показала да ће у наредних 7 година структурни фондови бити исцрпљени. То је и разлог да у земљама региона расте евроскептицизам. Грчка је изолован случај, али је добра илустрација истовремене љубави и мржње према ЕУ, што је карактеристично за наша друштва.
Пут евроинтеграција променио је односе Срба и Албанаца. Др Боби Бобев, историчар и бивши амбасадор Бугарске у Албанији и на Косову, коментарише:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: ЕПА/БГНЕС
Калин Ђорђеску искључен из председничке трке у Румунији Калин Ђорђеску неће моћи да учествује на председничким изборима у Румунији у мају, након што је Централна изборна комисија поништила његову кандидатуру. Ова одлука изазвала је протесте..
Одлука Уставног суда у вези са резултатима парламентарних избора из октобра 2024. године изазвала је различите реакције међу парламентарним странкама у Бугарској. Потпредседник Владе, Томислав Дончев из странке ГЕРБ, осврнуо се на питање да ли..
Уставни суд је прогласио избор 16 народних посланика незаконитим. Одлука је објављена на званичном сајту Суда. Према овој одлуци, након поновног израчунавања резултата, партија „Величина“ („Величие“) прелази изборни праг од 4% потребан за улазак..
Председник земље Румен Радев састаће се данас са председником Демократске републике Источни Тимор, који борави у радној посети Бугарској. Двојица..
Председник Демократске републике Источни Тимор Жозе Рамос-Орта борави у радној посети Бугарској. Ово је прва билатерална посета од успостављања..
Веома је важно када говоримо о првих 100 дана рада Владе да се има у виду да је она усвојила свој програм, државни буџет за 2025. и преживела два гласања о..