Млади експериментатори из десет земаља ће преокренути на 180 степени наше идеје о стваралаштву, рушећи баријере међу уметностима и спајајући прошлост и садашњицу у хармоничну легуру.
Ево шта о овогодишњем фестивалу каже Александар Хаџијев.
Ми смо млади фестивал – почели смо прошлог лета. И тада без било какве рекламе и упркос нешто љењој летњој сезони смо привукли огромну публику тако да су нам сале биле дупке пуне. Овога пута смо припремили још богатији и занимљивији програм под мотом „Лабораторија иновативних уметности“, јер их представљамо на необичан начин, у кохезији. Окупили смо 24 уметника различите националности: Сара Бицока је италијанска плесачица и кореограф, редитељ Маркус Теш је из Немачке, а Артур Романовски је Пољак, међу музичарима су фантастични кларинетиста из Аустралије Ричард Хејнс и виолисткиња Ашли Гордон из САД која ће свирати афро-америчку музику, и још много врсних уметника који ће стварати на иновативан начин.
Фестивал се отвара 10. августа носталгијом за 20-им годинама прошлог века, а наиме музиком Курта Вајла, Жана Франса, Чика Корије.
У знаку Années folles (у преводу: Луде године) ћемо приредити један кабаре, имаћемо праву мадам која ће забављати публику међу делима, прича Александар. Свираћемо музику коју су у 20-им годинама прошлог века стварали Бохуслав Мартину и његови савременици, као и музику инспирисану џезом. Те луде године су период између два свeтска рата када је америчка култура дошла у Европу и живот овде се полако еманципирао - жене су скратиле сукње и одсекле косе, а елементи џеза су се појавили и у озбиљној музици.
У склопу пројекта VOX 11. августа биће представљени музички инструменти из различитих епоха, а акценат ће бити стављен на боју звука и тражење одговора на питање у каквој се мери он приближава људском гласу.
12. августа на сцени ће „ратовати“ античка и савремена музика, додаје Александар Хаџијев.
„Шах“ је експеримент који ће се одвијати у „Фабрици 126“ где ће публици бити омогућено да шета међу салама. Наступаће два ансамбла – први са античким инструментима на којима ће свирати гости из Велике Британије, Пољске и Литваније, а други – за савремену музику уз учешће најтраженијих данас младих инструменталиста из Немачке, Швајцарске и САД. Два ансамбла ће се борити за срца публике. Тј. настојимо да провоцирамо њен укус и да проверимо да ли ће људи пронаћи неке сличности између оба типа музике.
13. августа фестивалска публика ће заједно са уметницима обележити 90. годишњицу рођења италијанског композитора Лучана Берија, а затим је завршна поставка „Осам успомена на једну журку која се није догодила иако се ње добро сећам“. Шта се крије иза овог настраног назива објашњава Александар Хаџијев.
Плесно позориште. Биће веома интересантно. У ствари, то је нешто попут музичког позоришта. Аутори поставке су Маркус Теш и Артур Романовски, који долазе са универзитета у немачком Гисену познатом као средиште експерименталног позоришта. Кореографију је радила Сара Бицока – плесачица из Италије, која је завршила школу велике немачке плесачице и кореографкиње Пине Бауш, а музичари су из ансамбла „Модерн“. У овој поставци плесачи плешу, свирају, стварају музику, а музичари плешу и глуме. Уопште сви радимо све.
Превод: Александра Ливен
Град Правец ће у наредним данима бити својеврсна позорница класичне музике под ведрим небом. Од 18. до 20. јула 2025. г, на живописној обали језера и централном градском тргу ће се одржати 20, јубиларно издање Pravets Art Nights-а – догађаја који у..
Државна опера у Старој Загори ће свој 100. рођендан прославити уз премијерно извођење опере „Цар Калојан“ Панча Владигерова на сцени Античког форума „Аугуста Трајана“ 17. и 18. јула, од 21.00 ч. Опера „Цар Калојан“ с либретом Николаја Лилијева, по..
Три вечери рок музике под звездама обећава нам Општина Банско. Од 17. до 19. јула на сцени планинског одмаралишта на Пирину наступиће једне од најомиљенијих бугарских рок група – „Ахат“, No more many more, Hammerhead, Odd crew, певачица Милена Славова, а..
Фотографије: Венета Николова, alexanderyossifov.com Превела и објавила: Албена Џерманова
Поводом подношења заједничке кандидатуре Габрова и Великог Трнова за Европску престоницу културе 2032. г, становници Габрова одлучили су да нас подсете..