„Родна неједнакост није површни феномен који се може једноставно отклонити.Има сијасет вицева на тему угрожених секретарица и других колегиница због сексуалног узнемиравања претпостављених.И сви се сложно кикоћемо док их слушамо, али  чему се заправо смејемо – смејемо се сексистичком понашању. Феминистички захтев из 70-их година прошлог века „Дајте нам пола света, а ви узмите пола куће” није изгубио своју актуелност ни данас. Закони у тој области превазилазе културне и традиционалне стереотипе о положају полова у друштву и донекле кажњавају отворену дискриминацију, али нису трајно решење за уклањање предрасуда према женама,“ казала је у интервјуу за Радио Бугарска социолог Евелина Славкова.

„На жалост слика у ЕУ се не разликује битно од оне у Бугарској, наставља она. Из тог разлога пре три године ЕК је покренула дискусију о увођењу квота за жене на одређеним положајима. Амбиција је да до 2020. г. у ЕУ 40% руководећих места буде резервисано за жене.Има се у виду учешће жена у управљању јавним компанијама.Ваља истаћи да су се Бугарска, Велика Британија и Холандија успротивиле увођењу таквих квота. Чврсто стојим иза става да морамо престати са шалама на рачун „женске квоте” и да постанемо свесни да особе на високим положајима треба бирати зависно од њихових способности, а не од тога ком полу припадају.Па ипак не могу да у потпуности одбацим логику предлога за увођење квота за жене, који представља покушај да се макар мало затвори јаз између мушкараца и жена на радном месту. Почетком ове године немачки парламент је одобрио увођење квоте за жене од 30% в управним одборима великих компанија.Као успешна пракса показују се изборне квоте у Француској, Шпанији, Белгији, Словенији, Португалу и Пољској.“

У Бугарској је такође остварен помак, уз то без примене квота. Према најновијим подацима 73% запослених у бугарској државној управи су представнице лепшег пола, од одборника у скупштинама општина 30% је жена, а11 одсто – председнице општина.У Речнику бугарског језика после 1990. г. не постоји реч "сексизам". Већ говоримо о "дискриминацији по основу пола". Повод те тврдње су резултати једног истраживања фондације „Бугарски центар за џендер студије” о тако званој  старосној дискриминацији. Према наводима тог проучавања старосна дискриминација већ погађа жене много раније - са 40-45година старости. Од тог узраста надаље она се комбинује и са неким другим стереотипима као што су рецимо спољашни изглед и да ли је жена погодна за обављање одређеног посла. Према Евелини Славовој друга битна карактеристика родне неједнакости је разлика у платама – она се темељи на џендер стереотипима, огледа се у дискриминацији у системима оцене и награђивања рада, у џендер сегрегацији на тржишту рада.Чак и када имају идентично висок степен образовања, жене у принципу не напредују у професионалној каријери до истих положаја до којих стижу мушкарци.Многа истраживања указују на то да је просечна плата жена нижа од оне мушкараца.

„Просечна зарада жена у Бугарској је за 20% мања од плате мушкараца, прецизира Евелина Славкова. У ЕУ тај постотак је 16 % без обзира што се ради о мушкарцима и женама са истим степеном образовања и стручним квалификацијама. У 2012. око 83% младих жена имају завршено најмање средње образовање, док је код мушкараца тај постотак77, 6%. Удео жена међу особама са академским студијама у ЕУ је 60%. Али то не утиче на  висину зараде. Међутим број жена у ЕУ које раде са непуним радним временом је троструко већи од оног мушкараца. Такав радни однос негативно утиче на каријерно напредовање, износ новчане накнаде која се плаћа у случају незапослености, на висину пензије и тд. и т.сл.Забрињавају статистички подаци који указују на то да породице које се издржавају само од примања које остварују жене, живе знатно сиромашније.“

На жену послодавци неретко гледају као на „ризичну инвестицију”, зато што  може да оде на трудничко боловање и породиљско одсуство, па да тиме угрози пословање радног тима. Вековима уврежен стереотип о улози жене као мајке и супруге није још превазиђен.Захтеви савременог тржишта рада ретко кад воде рачуна о потребама породице, брака, родитељевања. Широко је раширено мишљење да када се удају, жене стављају тачку на каријеру и посвећују се једино породици.