Име јој је Кристијан Карам, али је код нас зову Кристијане или Кристијанчето. „Тако се осећам посебном, драго ми је што ме у Бугарској зову другачије,“ каже она у жељи да нам покаже да јој то нимало не смета. Кристијане предаје на Беркли колеџу, пева, организује фестивале, вођа је различитих музичких формација. Ових дана, на позив свог учитеља и кумира Бобија Мекферина, Кристијане води мајсторску класу за певање. Летња школа се одржава у близини Њујорка, а млада уметница се са задовољством придружила наставничкој екипи истакнутог музичара у чијој је групи и сама певала. „Од њега сам научила изузетно битне ствари не само о певању, већ и о музици уопште, о слободи духа…“ подвукла је Кристијане. Она је учествовала и у документарном филму „Музички инстинкт: Наука и песма“ са Бобијем Мекферином и Јо-Јо-Ма-ом, који је снимљен 2009. године. У САД је Кристијане основала мултинационални састав који је назвала „Зилзала,“ ( у преводу са арапског „земљотрес“) , чији је главни циљ прожимање различитих националних култура и традиција. Она изводи музику која представља спој традиционалне арапске и балканске мелодије са елементима потеклим из џеза.
„Моја прва мајсторска класа овде одржана је у јуну прошле године, прича Кристијане. Организовао ју је вокални студио „Ди старс.“ Уследило је још пар школа – у Софији и Пловдиву. Увек ми је велико задовољство сарађивати са младим бугарским музичарима. Они су изузетно талентовани, жељни знања и врло су срдачни. Надам се да ће научити нешто од мене, а сигурно је да ћу и ја научити нешто од њих. Осим тога, морам признати да је врло забавно.“
„Идеја се родила прошлог лета. Почели смо са пробама а први наступи су нам били у јесен 2014. године. Репертоар и идеја бугарског пројекта се на неки начин надовезују и употпуњују пројекат „Зилзала.“ Циљ нам је да упознамо људе са различитим музичким традицијама. Тако, рецимо, мени је увек велико задовољство да источњачку традицију представим западној публици. И изузетно ми је драго када људи показују интересовање, када се у њима пробуди жеља да нешто више сазнају о музици коју ја изводим. Ја долазим с Истока, одрасла сам уз песме и музику које су изводили моји родитељи – отац ми је Либанац, а мама – Јерменка. Још у раном детињству почела сам похађати часове клавирске музике, а касније и џеза. О бугарском фолклору сам много тога научила од једне дивне народне певачице, Бинке Добреве. Учила сам индијску и традиционалну афричку музику, као и многе друге. Све се то може осетити у мојим композицијама.“
Музичари бугарског бенда припремају свој први албум. Чланови формације су Живко Василев, кавал, програминг и ефекти, Станислав Арабаџијев, клавијатуре и гитара, познати ћеманџија Пејо Пеев. Са групом наступају и перкусионисти Стефан Христов, Петар Тодоров и други. Понекад се саставу придружују и други домаћи и страни музичари, људи различите националности, етничке и верске припадности који својим идејама и музиком додатно обогаћују „слику“ и чине је још занимљивијом. То је и главни циљ пројекта који Кристијане описује тако: „Да спојим балканске ритмове са мистиком Блиског истока и модерном западном музиком, а исто тако да буде својеврсна платформа за комуникацију, размену информација и мултимедије.“
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваРођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Пре десетак година у једној телевизијској емисији појавила се девојчица моћног гласа. Тада петнаестогодишња Михаела Маринова у међувремену је постала афирмисана певачица која неуморно гради свој музички пут и иза себе има бројне награде. Током година,..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..