У свечаним салама царског дворца Хофбург у Бечу одржана је конференција посвећена будућности земаља западног Балкана. Из даљине је допирала пригушена музика у извођењу Бечке филхармоније када је стигла стравична вест о више од 70 избеглица чија су беживотна тела пронађена у хладњачи напуштеној на ауто-путу у Аустрији, у близини границе са Мађарском. Учесници форума ионако нису очекивали да ће питања попут економских и политичких интеграција западног Балкана у европску породицу бити у фокусу скупа, свима је било јасно да ће у центру пажње бити избегличка криза, али не и на овај начин, под сенком ужаса.

Вест о избеглицама које су на путу до Обећане земље - Европе изгубиле животе јесте шокантна, али није ништа ново. Проблем са избеглицама постоји већ годинама. Земље јужне Европе које су чланице ЕУ донедавно су покушавале да се властитим снагама и средствима одупру проблему избеглица. Италија, Грчка и Бугарска скренуле су пажњу на проблем са избеглицама већ после избијања грађанског рата у Сирији, нагласивши да Европи прети озбиљан проблем који се може решити једино заједничким напорима. Тек кад је избеглички талас захватио унутрашњост Старог континента почело се говорити о установљењу избегличких квота за све државе чланице и праведној расподели избеглица, респективно, терета. Решења још нема. Можда ће се сад, када моћна Немачка очекује преко 8,000 избеглица због чега је канцеларка Меркелова рекла да Европа мора под хитно да усвоји заједничку политику о питању азила, нешто променити. То може мало нешто размрдати, као што је било на почетку дужничке кризе у Европи. Када је требало спасавати труле банке и стабилизовати европску валуту у Бриселу су на свим нивоима заседали дан и ноћ, на састанцима без краја и конца. Израђени су спасилачки планови, предузете су превентивне мере. Али је тада у путању био новац, док се данас морају спасти људски животи.

У ствари, уједињена Европа је разједињенија него икад. За Велику Британију, Пољску и балтичке земље избегличка криза као да не постоји. Исцрпљена властитом кризом и приливом избеглица Грчка је једноставно дигла руке дозвољавајући тражиоцима азила да прођу кроз њену територију. Мађарска гради ограду, док Немачка, Аустрија и Шведска су приморане да примају избеглице, а за већину избеглица крајњи циљ путовања су управо те три земље.

Број чланица Европске уније је 28. Шест држава западног Балкана жели да се придружи Заједници. Од европске солидарности ни трага, ни гласа, али то их неће натерати да одустану од тако прижељкиваног чланства. Бугарска је до сада више пута потврдила своју подршку процесу прикључења земаља западног Балкана ЕУ. После великог прилива избеглица који је суседну Македонију приморао да прогласи ванредно стање, Бугарска је изразила спремност да лобира у Бриселу за финансијску, техничку и сваку другу врсту подршке како би Македонија нашла решење тог проблема. То се могло догодити на конференцији у Бечу. Могло је, ако је Бугарска на овај скуп послала свог заступника, јер Европа можда и даље није нашла решење избегличке кризе, али су макар размотрени могући кораци.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова