Ниједна држава није у могућности да реши избегличку кризу. Европа је у стању да решава кризе, без обзира да ли се ради о грчкој, украјинској, избегличкој или некој другој кризи само ако поступамо јединствено, изјавио је јуче председник Росен Плевнелијев у свом говору поводом 130. годишњице Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Дан пре тога је завршен дводневни састанак министара спољних послова ЕУ у Луксембургу на коме је учињен нови неуспели покушај да се донесе консензусна одлука о мигрантској кризи. Део присутних је инсистирао на увођењу обавезних квота за избеглице, пооштравању контроле на границама и активирању борбе против крујумчарења људи.

Министри спољних послова земаља ЕУ залажу се за стварање безбедних зона у трећим земљама које би биле место на којем особе могу да подносе захтев за добијање азила, стоји у заједничкој декларацији, усвојеној на састанку. ЕК и државе чланице ЕУ треба да у земљама које се граниче са ЕУ, а можда и у суседним балканским земљама отворе прихватне центре за мигранте, где би та лица била идентификована и регистрована пре но што почне поступак разматрања захтева за добијање азила. Земље чланице треба да подрже ове заједничке напоре тако што обезбеде особље и техничку помоћ, стоји у документу. Брисел се већ у целости фокусира на избегличке квоте, а не на проблем илегалних миграната. Према високом представнику за спољну политику Федерики Могерини, мора се говорити једино о избегличкој кризи зато што већина азиланата бежи од ратова у Сирији, Авганистану, Еритреји и Ираку. ЕУ планира да разради стални механизам за поделу одговорности за збрињавање избеглица међу земљама заједнице, при чему број примљених миграната треба да буде одређен пропорционално величини сваке земље чланице ЕУ, гласи став министра спољних послова Луксембурга Жана Аселборна, чија земља тренутно председава ЕУ.

Бугарска приоритетно подржава висок степен припремљености за случај повећаног прилива избеглица као и за стварање неопходне организације и услова за збрињавање тражилаца азила.

Мислим да је велика предност наше политике то што се успешно носимо са овим проблемом и што успевамо да региструјемо све који на нашу територију улазе легално, да идентификујемо земљу њиховог порекла, њихов идентитет, да им узмемо отиске прстију - изјавила је у Парламенту потпредседница Владе и министарка унутрашњих послова Румјана Бачварова. - Надаље наши главни напори ће бити усредсређени на сузбијање илегалне миграције, махом из правца Турске. Трудићемо се да таква лица задржимо и одведемо у центре за регистрацију и прихват избеглица. Упркос свим тешкоћама и троструком повећању броја миграната, успели смо да велики део тих људи који су ушли на нашу територију региструјемо, да им пружимо одговарајући статус као и адекватно збрињавање у прихватилиштима што је наша морална и хумана обавеза.

Према Румјани Бачваровој, Влада ће донети мере за случај већег миграционог прилива. Миграната који транзитно пролазе кроз нашу земљу је знатно мање зато што су се они преусмерили према Мађарској и Аустрији.

Имамо три варијанте и знамо како ћемо тачно поступити у сваком случају. За сада смо се определили за прву варијанту, зато што нам полази за руком да овладамо ситуацијом. Припремамо се и за другу варијанту, наиме испитујемо могућност да отворимо шест додатних центара за регистрацију како не бисмо допустили оно што се сад догађа у Македонији и Србији, објаснила је Бачварова и прецизирала да та политика елиминише опасност од угрожавања националне безбедности:

Ситуација је изузетно динамична. Избеглички притисак на суседне земље је толики да није искључена варијанта да не можемо да се снађемо. Зашто у Бугарској има око 16.000 избеглица за разлику од 160 хиљада у Македонији, 110 хиљада у Србији и много више у Грчкој? Зато што помагачи избеглицама добро знају да је веома тешко проћи кроз бугарску територију.

Половина продужене ограде дуж бугарско-турске границе биће завршена до краја ове јесени, најавила је Румјана Бачварова. Већ је изграђено 20 км те ограде која ће бити дуга отприлике 130 км. Она је објаснила да ће у њој бити направљени специјални отвори који ће омогућавати пролаз људи, а циљ је усмерити избеглице ка граничним прелазима.

Превела: Ана Андрејева