Седам година након једностраног проглашења независности, Косово спроводи активну спољну политику у вези са својим главним циљевима – признавањем и чланством у међународним организацијама. Са данашњим даном државу су признале све чланице ЕУ изузев Грчке, Словачке, Кипра, Румуније и Шпаније. Косово је пуноправан члан ММФ и Светске банке, а од прошле године и Међународног олимпијског комитета. Тренутно је у фокусу спољне политике најмлађе државе на Балкану учлањење у Унеско, што је важан корак на путу ка остварењу главног приоритета – чланства у ОУН.

Више о овој теми сазнајемо од заменика министра иностраних послова Косова Петрита Селимија у специјалном интервјуу Радио Бугарској:

Косово је држава коју је признало 111 чланица Унеска. Ми смо млад народ и помоћ нам је потребна, посебно у сфери образовања. Из тог разлога ове године наша дипломатија се усредсредила на обезбеђивање потребних гласова. Потребна нам је подршка половине чланова Извршног савета на седници у октобру, а затим и подршка Генералне конференције у новембру – треба нам 2/3 гласова. У питању је тешка борба са пуно изазова. Нажалост, српска пропаганда и даље покушава да спречи и изолује Косово у међународној арени. Међутим, ми се надамо да ћемо уз помоћ свих наших пријатеља, укључујући и Бугарску, учинити да Косово постане члан Унескоа до краја године.

Односе са Београдом Петрит Селими је оценио као „два корака напред, један назад“ и још:

У неким областима запажа се нормализација. Београд је признао законе и Устав Косова, успели смо да организујемо националне и локалне изборе уз учешће Срба са севера који су их до сада блокирали. С друге стране, Београд се још увек колеба да на међународној сцени призна нову реалност на Балкану, а то понекад ствара напетост. Ми знамо да нити Косово, нити Србија могу постати чланови ЕУ уколико пре тога међусобно не реше своје билатералне проблеме. Не верујем да ће ЕУ примити у чланство Србију или Косово, ако се они међусобно не признају. Наш заједнички дијалог у Бриселу одвија се у једном правцу – он је успешан и историјски. Али с друге стране, потребно нам је више напора у примени споразума.

Према заменику министра Селимију, само са Србијом постоји отворено поглавље, док су односи са осталим земљама региона изузетно добри. Пример напретка јесте финализација процеса демаркације државне границе између Косова и Црне Горе потписивањем споразума између две државе 26. августа у Бечу.

Са Црном Гором и Албанијом имамо веома добре односе. Са Македонијом имамо потписан низ споразума, као и интензивну трговинску размену. Наши односи са Бугарском се унапређују сваке године. Надам се да ћемо се фокусирати на трговинску и економску размену. Бугарска црноморска и планинска одмаралишта су међу најпрефериранијим дестинацијама за наше туристе. Мислим да има шта да научимо из бугарског искуства на путу евроатлантске интеграције.

Косово, као најмлађа земља у Европи која стари (50 одсто њеног становништва има испод 25 година) спроводи активну политику не само у традиционалној дипломатији. Идеолог и координатор Националне стратегије дигиталне дипломатије је лично заменик министра Селими:

Ми смо мала земља са малим буџетом. Из тог разлога уз помоћ Норвешке и Велике Британије инвестирамо у дигиталну дипломатију. Спроводимо различите конкурсе на Инстаграму, обуку у школама о Википедији. Пуно смо на Фејсбуку радили на признавању Косова. Покренули смо иницијативе које нам могу обезбедити већи публицитет у дигиталном простору. За нас је од изузетног значаја признавање Косова у свим областима класичне дипломатије, али и на интернету, где има пуно младих корисника.