У подножју средногорске узвишице „Зечји врх“ два миленијума пре наше ере настало је једно од највећих трговачких и културних средишта на пределима Југоисточне Тракије – Кабиле. Претпоставља се да древни град носи име трачке богиње-мајке Кибеле чији је стеновити рељеф сачуван на брду, где се налазио и јединствени у оно доба астрономски опсерваторијум. Данас Кабиле је једини у потпуности истражени трачки град на територији Бугарске. Поједини његови остаци су обновљени и конзервисани, а пронађени у рејону артефакти приказани су у модерном музеју који је изграђен европским средствима надомак археолошког резервата.
На територији древног Кабилеа није подигнут савремени град, што увелико олакшава археолошка истраживања, као и конзервацију споменика. Током векова насеље се разрастало, појавили су се дебели бедеми и одбрамбене куле, куће, улице, храмови. 341. г. п.н.е. Филип Македонски је освојио град. Али после распада његовог моћног царства Кабиле је поново ушао у пределе којим су владали Одризи и постао резиденција одришких краљева од Спарадока (који је владао око 464-444. г. п.н.е.) до Скостока (359. - 357. г. п.н.е.). Крајем ІІІ и почетком ІІ века п.н.е. Кабиле је један од просперитетних градова у овом делу Европе са становништвом од 7.000 људи. Археолози су наишли на трагове храма богиње Артемиде, која је сматрана заштитницом локалног становништва, олтара Аполона, стамбених и трговачких зграда, великог градског трга, магацина за зрно.
„На бази пронађених артефакат можемо закључити да је овде живело много имућних људи“, убеђен је Стефан Бакарџијев, директор Регионалног историјског музеја у граду Јамбол. Фино израђено посуђе, богат накит, лакримарији или стаклена „скупљалишта суза“ из Египта, много амфора са печатима далеких земаља – сви ти налази сведоче о богатству овдашњег становништва и његовим активним везама са светом. Кабиле је ковао и свој новац – бронзане и сребрне новчиће са ликом Артемиде. Касније, у доба Римљана, град се претворио у један од највећих војних кампова у провинцији Тракија. „Овде је пронађено и истражено укупно 15 архитектонских објеката. Међу њима су делови трачких бедема са одбрамбеним кулама, две римски терме, две велике двоспратне касарне, цела једна четврт из касног античког доба, ранохришћански храмови и сл.“, прича Стефан Бакарџијев. Неке зграде су рестауриране, конзервиране и приступачне за туристе. И још:
„Кабиле је један од најкрупнијих ранохришћанских центара на територији савремене Бугарске. А базилика из ІV века можда је са највећом површином код нас. Према историјским изворима епископ Кабилеа Северус је учествовао у Сердичком помесном сабору 342. г. Стога није ни случајно да у Кабилеу имамо два ранохришћанска храма. Део мозаика из једног представљен је у музеју. Други храм је са баптистеријумом (крстионицом). Претпостављамо да су овде живели једни од првих хришћана у овом делу Европе.“
Али попут многих градова, и Кабиле је доживео свој успон и пад. Након 150 векова постојања град Александра Македонског, одришких краљева и римских легионари је „погинуо“. Крајем VІ века уништила су га барбарска племена.
„Вероватно то су били Авари, Словени, рани Протобугари. Тада се десио и стравични земљотрес који је променио трасу оближње реке Туџжа. Њено се корито померило за 2 километра што пак је онемогућило рад сложеног канализационог система града и људи су га постепено напустили“, објашњава Стефан Бакарџијев.
То је и крај Кабилеа – легендарног града чија се слава проносила античким светом. Данас су од некадашњег трговачког и културног средишта остале само рушевине и фини артефакти. А о начину живота његових обитавалаца сазнајемо из реплика древног римског кампа – кастелума, где ентузијасти у костимима легионера приређују колоритне спектакле за посетиоце резервата.
Превод: Александра Ливен
Снежанка је врх у Родопима који је назив добио по снежној одећи у коју је одевен од новембра до маја. Врх Снежанка удаљен је 15-ак километара од града Смољана, а висина му је 1.926 метара што га чини највишим врхом у околини зимског центра Пампорова,..
Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар..
Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..