Првог октобра обележавамо Светски дан поезије, Светски дан вегетаријанства, Међународни дан старијих особа…Али можда највише поштовалаца има Међународни дан музике који се у свету слави од 1974. г. наовамо. Празник је установио Међународни савет за музику УНЕСКО-а, а подудара се са почетком нове концертне сезоне.Музика слови за уметност која носи не само општељудске него и космичке поруке. Некима је она као ваздух и хлеб, другима је чиста забава или једноставан начин за опуштање и релаксацију.Појединци који су музику изабрали за своју професију и начин живота, радо поклањају овај дар публици. И посебно на дан свог професионалног празника. 1. октобра музика различитих жанрова, стилова и епоха звучи и у Бугарској, у десетинама мањих и већих сала, дворана и културних центара.
Софијска филхармонија и Национални филхармонијски хор отварају сезону концертом из циклуса „Филмска класика“. Под диригентском палицом Мартина Пантелејева биће изведена дела Чајковског, Бородина, Мусоргског. На програму је помало заборављена „Рапсодија“ Веселина Стојанова.
„И опет идемо у позориште на оперету“ је наслов концерта, који ће приредити уметници Националног музичког позоришта„Стефан Македонски“. Редитељ представе је певач Александар Мутафчијски, који прича:
„По традицији Музичко позориште диже завесу за пријатеље и поштоваоце 1. октобра. Ове године смо решили да на почетку приредимо концерт „И опет идемо у позориште на оперету“ који обухвата најомиљеније и најчешће извођене арије и ансамбле из оперета. Мени је поверен задатак да изаберем нумере на програму и да истовремено режирам представу што је мој деби у тој функцији. Направили смо неку врсту ретроспекције дела која смо представили публици у протеклој сезони, али приказану на нешто различитији начин.Пошто нам се и мјузикл допада као жанр, намеравамо да сличан програм припремимо и на основи популарних мјузикала.Али смо почели одломцима из оперета зато што је то омиљени жанр и домаће публике и нас, уметника Музичког позоришта.На сцени ћемо видети Марча Апостолова, Еделину Каневу, Добрину Икономову, Богомила Спирова, Катерину Тупарову, Станимиру Василеву и многе друге. Учествујутакођебалет и оркестар позоришта. Диригент је Јули Дамјанов – главни диригент позоришта, сценограф– Евгенија Рајева. Публици ћемо пружити шансу да ужива у најлепшим одломцима из оперета „Кнегиња чардаша“ , „Грофица Марица“, „Лепа Јелена“ и др.“
Превела: Ана Андрејева
Рођен 12. фебруара 1935. години у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Пре десетак година у једној телевизијској емисији појавила се девојчица моћног гласа. Тада петнаестогодишња Михаела Маринова у међувремену је постала афирмисана певачица која неуморно гради свој музички пут и иза себе има бројне награде. Током година,..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам..
Пре десетак година у једној телевизијској емисији појавила се девојчица моћног гласа. Тада петнаестогодишња Михаела Маринова у међувремену је постала..
Рођен 12. фебруара 1935. години у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од..