Ових дана је из штампе изашла књига „Хималајске лекције“ Стојана Маринова. Ова књига-албум садржи мисли, емоције и утиске преточене у речи и фотографије, а повезани су са једним необичним путовањем по Хималајима које је трајало 52 дана.

Путовање које се неочекивано претворило у авантуру, која се провлачи кроз живот Стојана Маринова и троје од његових четворо деце као црвена нит. Катастрофални земљотрес од 25. априла у Непалу, као и бројни накнадни потреси који су однели више од 8 хиљада живота, заокупили су пажњу милијарди људи широм света. За Стојана и његову децу – деветнаестогодишњу Маги, тринаестогодишњег Марија и годину дана млађег Тедија, то је био изванредан доживљај из првог лица, јер су се нашли у центру збивања. Стрпљење, постављање разумних циљева и тежња за њиховим остварењем, поштовање ближњега и саосећање, разлика између материјалног и духовног задовољства – то су лекције које су они научили кроз личне доживљаје. Како се родила идеја о овом путовању?

„Бугарска деца живе у материјалистичком свету и стално се утркују ко је боље обучен, чији је смартфон скупљи, ко је ископао на нету јачу фотку или клип итд. и т. сл. Ова генерација конзумената неће бити способна ни сама себе хранити. Питао сам се да ли бих могао да кроз своје искуство покажем својој деци да постоје и другачији начини живота. Тада ми је синула идеја о Хималајима! Тамошњи људи живе на традиционалан начин, у тесној вези са земљом и природом, пркосећи нашој цивилизацији, технологијама и сл.“

Овако је на друштвеним мрежама Стојан Маринов објаснио сврху путовања. Која је најважнија лекција коју су његова деца научила на суровом путу кроз снежне падавине Хималаја?

„То је лекција о способности мишљења и разумевању чињеница, прича Стојан Маринов. – Нажалост, у школама не постоји наставни предмет „мишљење“. Мислити не значи прочитати неколико страница, а затим их репродуковати на исти начин. Способност мишљења јесте способност анализе и тумачења чињеница, различитих података и ставова, способност прављења разлика између њих и након провере њихове поузданости, формирати своје мишљење и одлучити. За децу је изузетно важно да науче да мисле.“

Данас, када своди биланс, Стојан са задовољством каже да је његова мисија испуњена. Довољно је да прочитамо оно што је његова ћерка Маги написала у свом дневнику који је укључен у књигу „Хималајске лекције“. „На почетку, када смо ишли некуд, увек сам била неиспавана, несрећна, са мишљу да ће напољу бити хладно, заморно и досадно. Део мојих дана је изгледао овако све до тренутка када смо се сместили у нову планинарску кућу, са новом Wi-Fi лозинком“. Међутим, Маги је постепено преусмерила своје мисли и пажњу на околну природу, другачију културу, сусрете са занимљивим људима и уметност комуницирања.

„Заиста је дивно што људи могу да деле једни са другима своје мисли, каже Стојан. – Нажалост, често прихватамо да други знају шта је у нашим главама. Али, у ствари, колико год то парадоксално звучало, људи око нас о нама не знају чак и најелементарније ствари. Иако говоримо о својим свакодневним животним проблемима, радостима, навикама, од онога што смо поделили са другима практично свако бира само одређене ствари – неку реч или реченицу.“

Предвиђа се да књига „Хималајске лекције“ буде преведена на енглески, непалски и друге језике. 10% цене сваког продатог примерка донираће се за помоћ породицама погођеним земљотресом у Непалу.

Превела: Марина Бекријева