Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Јесењи музички фестивал“ у Плиски

БНР Новини

Престоница Прве бугарске државе – Плиска била је главна резиденција наших владара више од два века. Национални историјско-археолошки резерват, који чува остатке из наше славне прошлости, налази се само два километра од савременог града Плиска. Године 2014. тамо је свечано отворена Уметничка резиденција „ПЛИСКАРТ“ коју је изградила истоимена фондација. А ове године, у новој концертној сали 10. и 11. октобра одржаће се прво издање „Јесењег музичког фестивала Плиска“. Са свим овим догађајима повезана је Венецијела Најденова. Она је рођена у Варни где је завршила Музичку школу „Добри Христов“. Образовање је наставила на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“ у Софији. Од 1991. г. живи и ради у Швајцарској, предаје клавир на Конзерваторијуму у Нешателу. Њени ученици су лауреати регионалних и међународних музичких такмичења. Сама она често је члан жирија инструменталних и хорских такмичења. Учествује на камерним концертима, активно наступа на концертима као диригент – бави се хорским и оркестарским дириговањем оперских дела. Пише музику и аранжмане за различите саставе. Од 2003. г. је уметнички директор фестивала „Saison Musique au choeur“, а од 2008. – председник истоименог удружења.

Плиска се налази тридесетак километара од града Шумена и мање од 70 километара од Варне. Венецијела је убеђена да ово историјско место није далеко ни од које тачке на нашој планети, довољно је само да постоји веза са међународним терминалима аеродрома у Бугарској. Она већ више година размишља како да ово место промовише ван граница наше земље.

„У својим мислима ја сам увек у Бугарској, а претпостављам да је тако код свих људи који не живе у својој домовини, без обзира на њихову националност – каже Венецијела Најденова. Пре пет година основала сам фондацију „ПЛИСКАРТ“ са идејом да организујем културне манифестације. Нема потребе да наводим шта означава град Плиска за све Бугаре, али у иностранству овај град је непознат. Хтела бих да допринесем његовом популарисању. Из Плиске су моја бака и мој деда, тамо сам наследила њихову кућу и одлучила сам да направим културни центар. Изградили смо камерну концертну салу у којој ће се одржати фестивал. У октобру природа мења своје боје, па и ми желимо да на свој начин учествујемо у креирању шареног јесењег букета. Већ је стигао клавир. Надам се да ћемо обрадовати публику лепом камерном музиком коју су одабрали сами извођачи. У суботу, 10. октобра, одржаће концерт гудачки квартет „Арте“. Ана Фурнаџијева, Марина Винокурова, Галина Ледлова и Кремена Христова су чланице Оперско-симфонијског оркестра града Варне. На програму су дела Бартока, Пијацоле и др. истакнутих композитора. У недељу, 11. октобра, имамо два догађаја између којих смо предвидели паузу уз чашицу вина. Концерт ће одржати Стефан Бојаџијев – пијаниста, хорски и оркестарски диригент. Извешће солистичке комаде Дебисија и Рахмањинова. Учествоваће и млади сопрано Лиљана Кондова. Фестивал ће затворити Гео Чобанов - бас и Жанет Бенун - клавир који ће извести популарне оперске арије и руске романсе.“


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Љубав и вино“

Песму „Љубав и вино“ звезда домаће естраде Јорданка Христова представила је 2023. године, само неколико дана уочи 14. фебруара. И датум и песма спајају два празника – један посвећен љубави, а други вину: „ Шта је вино без љубави? Шта је..

објављено 14.2.25. 10.25
Стефан Диомов

“Здраво, пријатељу, како си?” – аутор "химне пријатељства" слави свој 80. рођендан

Дана 16. фебруара, један од највољенијих савремених аутора песама, Стефан Диомов, навршва 80 година. Много је његових хитова које су отпевали најпопуларнији бугарски певачи и групе. Диомов је, међутим, написао и музику за документарне филмове,..

објављено 13.2.25. 11.35
Костадин Гугов

90 година од рођења легенде бугарске народне музике Костадина Гугова

Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..

објављено 12.2.25. 11.00