Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Колико је корака потребно за остварење сна?

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Од 2003. године председник Бугарске уручује награду младим бугарским проналазачима који раде у области информатике и информационих технологија. Награда носи име Џона Атанасова - истакнутог америчког физичара, математичара и електроинжењера бугарског порекла који је проглашен за проналазача првог аутоматског дигиталног рачунара.

За разлику од других година, када је награда „Џон Атанасов“ одлазила у руке софтверских стручњака, овогодишњи добитник је хардвериста доктор Цено Галчев – стручњак за микроелектромеханичке системе /MEMS/ који предаје на Универзитету у Мичигану, САД. Имао је тек 6 година када су његови родитељи отишли у Мичиган. По дипломирању на универзитету, захваљујући две стипендије, у току 4 године био је на специјализацији на универзитету у Фрајбургу, Немачка.

Замолили смо др Галчева да нам каже да ли је начинио пуно корака да би стигао до ове вредне награде.

„Начинио сам више корака. Међутим, мора се имати у виду да није важно колико их је, него је важна доследност и упорност. А када човек има неки сан, он чини све да би га остварио, без обзира на препреке на које ће наићи. Иначе, што се микросистема тиче, они представљају допуну интегралних шема, у ствари, чипова које видимо када отворимо неки електронски уређај. Микросистеми користе исте технологије производње и заједно са електроником уграђују не само електричне, већ и механичке елементе. Другим речима, микросистем је врста аутономног рачунара који може да прима сигнале из природне средине, да их прерађује и да на њих утиче. Сматрам да већина људи није упозната са тим микроелектромеханичким системима, али они нас окружују. Ти системи се користе, рецимо, у свим телефонима, таблетима, рачунарима, фитнес-наруквицама, смарт часовницима, аутомобилима итд. Они садрже низ сензора за убрзање, жироскопа, сензора за температуру, влажност, за отварање ваздушних јастука, а сви су они изграђени на бази микросистема. Имају велику примену и у медицини, у различитим апликацијама везаним за интернет, свим бежичним уређајима или како кажу из корпорације „Хјулет-Пакард“, „формирају централни нервни систем наше планете“, прича наш саговорник.

И још. Др Галчев сматра да IT-сфера у Бугарској има добар потенцијал, наравно уколико се рачуна на стручњаке, на постојећу инфраструктуру, јер су многи аспекти нашег живота везани за електронику, комуникације, интернет, а то генерише огромну количину информација која мора бити обрађена. Он такође верује да бугарске компаније имају добар потенцијал за економски раст у овом сектору, јер информационе технологије имају велику додату вредност, захтевају минимално улагање у инфраструктуру, за разлику од производње хардвера. А у томе је предност информационих технологија које могу помоћи Бугарској у остварењу будућег економског раста.

Питали смо овог младог стручњака да ли би дошао да ради у Бугарској. Ево шта је одговорио:

„Са великим задовољством бих радио у Бугарској. Али проблем је у томе што смо изгубили своје позиције и инфраструктуру коју смо имали у производњи хардвера, а ја се управо тиме бавим. Тренутно окружење у Бугарској није добро да бих могао да овде развијам своје идеје на начин на који бих хтео. Занимљиво је што компаније које „окупирају“ аветињске зграде у Ботевграду - иако већ реновиране, али и даље напуштене зграде у којима се некада бугарска хардверска индустрија развијала, су управо фирме које се баве сензорима. Претпоставља се да ћемо до 2020. г. достићи до 1 трилиона сензора у свету. Ова тенденција ће се наставити, а очекујемо и раст за 20-30 % на годишњем нивоу не само у светским размерама, већ и у Бугарској, јер у томе има великог потенцијала“- каже у закључку доктор Цено Галчев

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска са повећаним бројем излагача на сајму туризма CMT Штутгарт 2025

Бугарска учествује на међународном сајму туризма  CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је камперима, караванингу, моторциклизму, бициклистичком туризму, голфу, SPA туризму, крстарењима и..

објављено 26.1.25. 09.35

90 година БНР – историја поноса и без предрасуда!

Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..

објављено 25.1.25. 09.30

БНР уручује своју Велику награду „Сирак Скитник“ и годишње награде за новинарство

БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..

објављено 25.1.25. 07.20