7. октобра је немачка канцеларка Ангела Меркел рекла за телевизију ARD да је увек била против пуноправног чланства Турске у ЕУ. А и како не би била кад Турска има 75 милиона становника. Скоро сви су муслимани, тамо су хришћани у име Алаха побијени пре 100 година. Одмах након интервјуа, Меркелова је изјавила у Европском парламенту да „Турска игра кључну улогу“ у будућем решавању избегличке кризе и да је потребно уложити „невероватне напоре“ за прихват више од два милиона избеглица, за шта ће добити „нашу појачану подршку за њихов смештај и збрињаване, за заштиту граница и у борби против трговине људима“.

Ако неко није схватио, објаснићу: савезна влада ће учинити све да би избеглице задржала у Турској на неодређено време. Оне немају никакву шансу да уточиште у Турској замене уточиштем у Немачкој.

По том питању се ставови Берлина и Софије поклапају. Премијер Бугарске Бојко Борисов је мишљења да квоте за избеглице нису никакво решење проблема избегличке кризе и не дају глобални резултат. На самиту ЕУ у Бриселу посвећеном питању избеглица Борисов је изјавио: „Боље је да Европска унија плаћа Турској да ове људе држи најближе њиховим родним местима, јер ми ионако плаћамо за оне који су ушли у Бугарску“. Ове речи премијера пренела је агенција БГНЕС.

Он је био категоричан да се узима у обзир то што најсиромашнија земља у Европској унији троши огромна средства из свог буџета за избеглице. Председник бугарске владе је члановима Европског савета изјавио да Унија мора предузети хитне заједничке акције у вези са избегличким питањем. „Морамо да размотримо и пронађемо дугорочна решења. Релокација и пресељење су само привремене мере које не могу и неће довести до трајног решења проблема“, рекао је још премијер Борисов, износећи став Бугарске.

За преко два милиона избеглица потребно је обезбедити посао како би прехраниле своје породице и рачунале на бољу будућност. Једном речју, избеглице треба да остану тамо где јесу - у Турској.

У Москви сматрају да инцидент у којем је 3. октобра, по завршетку борбене мисије, вишенаменски ловац двосед Су-30 на само неколико секунди ушао у турски ваздушни простор, нема негативан утицај на руско-турске односе. Они почивају на довољно чврстим темељима.

Није јасно да ли ту оцену дели председник Турске Реџеп Тајип Ердоган који је нервозно рекао: „Турска је главни купац руског природног гаса. Уколико је неопходно, она може добити гас и из многих других извора. Губитак Турске представљао би велики губитак за Русију.“ Ердоган је у истом духу говорио и о споразуму са „Росатомом“ о изградњи прве нуклеарне електране у Турској: „Уколико Руси не изграде нуклеарку у Акују, доћи ће неко други и изградити је“. Што се тиче инцидента са авионом, он је изјавио да је огорчен због свега што се догодило и да не планира да о томе разговара са руским председником Владимиром Путином.  

Сасвим недавно је руски министар иностраних послова Сергеј Лавров у интервјуу за телевизију НТВ која је у власништву компаније „Гаспром медија“, казао: „Био сам запањен када сам прочитао цитат изјаве бугарског премијера Бојка Борисова о томе да је Бугарска у интересу САД одустала од реализације енергетских пројеката са Русијом, укључујући Јужни ток.“ „Невероватно је да неке људе није срамота да дају такве изјаве. Мене би било срамота пред бирачима, пред земљом“, додао је шеф руске дипломатије.  

Премијер Бугарске Бојко Борисов нема разлога да се стиди својих речи, тим пре што он чак није ни обуставио ове пројекте. После састанка у Истанбулу са турским премијером Ахметом Давутоглуом, Борисов је критике Лаврова  коментарисао пред новинарима. По његовим речима, без обзира да ли су у питању Американци или Руси, увек када постоје неке неправилности, указује на њих, зато што је поштен према бирачима који га управо због тога бирају. Поменути пројекти током времена нису довољно добро урађени и стога је председник бугарске владе имао примедбе на њих.

Рећи ћу директно: премијер Борисов не би требало тренутно да обраћа толико пажње на Русе, нема разлога да их се боји. Опасност долази из Турске, јер „огорчени“ због инцидента са руским авионом наследник османских султана жели да је претвори у главну регионалну силу. Ердоган настоји да ослаби Иран и да стави крај режиму Башара ал-Асада. На тај начин Турска индиректно користи Исламску државу. Штавише, Анкара ратује против Курда на својој територији и покушава да спречи њихову независност у Ираку. Што се њих тиче, ситуација у Турској је прилично компликована, а то показује чињеница да Ердоган покушава да курдску организацију изједначи са Исламском државом.

Превела: Марина Бекријева