Пензије у Бугарској су једне од најнеадекватнијих у Европској унији. Код нас примања пензионера чине тек 39 посто просечног дохотка особе којој предстоји одлазак у пензију, док европски просек износи 56 посто. По овом показатељу, у горем положају од Бугарске су Ирска и Естонија где овај постотак износи 27 посто. То су показали подаци извештаја Европске комисије који је представио Савет ЕУ за запошљавање и социјалну политику.

Бугарски пензионери су међу социјално најугроженијим групама у поређењу са старијим особама у осталим европским земљама. Код нас скоро 60 посто људи старости 65 и више година налази се у ризику од сиромаштва или социјалне искључености у односу на 18 посто за остале земље ЕУ. У току је припрема нацрта Закона о буџету Републике Бугарске за 2016. годину. Да ли постоји могућност да се пензије знатно повећају? На ово питање је одговорио потпредседник владе и министар рада и социјалне политике Ивајло Калфин.

„Пензијски систем код нас је такав да је немогуће да се пензије одједном увећају. Оне ће достићи просечну стопу замене (однос последње плате и прве пензије) за остале европске земље кад све промене Кодекса о социјалном осигурању, које смо изгласали, ступе на снагу. Другачије речено, када буде завршена тзв. „пензијска реформа.“ Кад ће годину дана радног стажа неће бити 1,1 већ 1,5 што ће гарантовати повећање од 40 посто под једнаким условима и тако ће пензије бити адекватније, у зависности од висине опорезивог дохотка који су пре тога пензионери имали. Како би се ово догодило, потребно је времена. Уколико се од следеће године изврши поновна процена свих пензија на основу новог просечног дохотка осигурања, држава за то треба да издвоји трећину буџета Националне касе здравственог осигурања. Буџет Касе износи 9 милијарди 600 милиона лева од којих 5 милијарди долази из државног буџета у облику субвенција. У случају да то урадимо, то значи да ће из буџета бити издвојено 3,5 милијарди лева за повећање пензија, а ми немамо ту могућност. Реалније је да себи поставимо циљ и кренемо у његову реализацију. У систему ће бити ослобођени ресурси у висини од милијарду лева које могу да буду искоришћени за корекцију старих пензија.“ Министарство рада и социјалне политике припрема нови Закон о услугама социјалне заштите. Изменама је предвиђено да се и у област социјалне заштите уведе принцип „новац прати клијента.“ На овај начин ће се читав систем социјалне заштите променити.

„Каква је идеја овог закона? Да одвојимо социјалне накнаде од услуга социјалне заштите. Социјалне накнаде су финансијска помоћ намењена људима са ниским дохоцима како би себи обезбедили бољи квалитет живота. Услуге социјалне заштите су потребне свима. Без обзира на висину доходака, неким члановима нашег друштва су те услуге од посебног значаја. Реч је о старачким домовима, дневним и друштвеним центрима који пружају подршку деци са поремећајем у понашању. Дакле, то су услуге које свако од нас може користити. Ограничења за коришћење тих услуга нема, једина разлика је у томе што ће оне бити субвенционисане када су у питању људи са ниским дохоцима, а сви остали треба да плате за њих. Постоји идеја да држава обезбеди финансирање приватних услуга социјалне заштите уколико их затраже социјално угрожени људи. Старе особе ће саме бирати у који дом да буду смештене, а државне субвенције ће бити усмерене на њега. Биће успостављен систем за контролу квалитета услуга социјалне заштите, као и мапа потреба за конкретним услугама у зависности од демографског профила становништва.

И једно конкретно питање везано за будуће пензионере који су радили у Тунису. Људи треба да покажу мало стрпљења. Очекује се да ће парламенти двеју земаља ускоро ратификовати споразум о социјалној заштити који је министар Калфин потписао током посете северноафричкој земљи, а којим се гарантују права пензионера који су радили у Бугарској и Тунису.

„Тренутно у тој земљи раде наши наставници и лекари. У већини случајева они примају мање плате него локални лекари и професори. После потписивања овог споразума Тунижани који раде у Бугарској, а исто тако и Бугари у Тунису ће бити запошљавани под истим условима као сваки држављанин Бугарске или Туниса.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова