Годишње награде National Medical Awards 2015 су признање за рад лекара, болница, клиника и тимова са доказаним достигнућима у медицини. Ове године награда за целокупан допринос додељена једоајену кардиолога у Бугарској проф. Младену Григорову. Он је био на челу многих кардиолошких болница у земљи.Са поносом прича о првом медицинару у фамилији– свом деди, по коме је добио име, а који је дипломирао медицину у Монпељеу, Француска пре више од 100 година. Његовим стопама је кренуо и отац професора, који је такође завршио медицинске студије у Француској, али у Стразбуру. Тамо је планула љубав међу његовим родитељима, зато се проф. Григоров у шали самопредељује као „производ те стразбуршке љубави“. Трагом предака кренуле су још две генерације– негов син и унук.

Питали смо га са каквим осећањем прима ову награду:

„Сваки гест признања, без обзира какав му је разлог, ласка човеку. Тим више што захвалност и признање постају све дефицитарнији не само у Бугарској, него и у целом свету и нарочито у задње време.А када ти је већ 78 година и имаш више од пола века лекарске праксе, сасвим природно је да ти таква награда доноси сатисфакцију“.

Проф. Григоров је међу утемељивачима инвазивне хирургије у Бугарској. По њему инвазивни захвати бележе напредак у медицини зато што сликовито речено „без дирања у срце, плућа и стомак“ савремена дијагностика и лечење не би имале успеха.Велика моћ инвазивне кардиологије долази до изражаја у третману пацијената са исхемичном болешћу срца. Добитник овогодишње награде за најбољег лекара је међу првим специјалистима у Бугарској који су почели изводити катетеризације срца.

Питали смо проф. Григорова да ли су Бугари болеснији од осталих народа у Европи:

„Мој лични утисак је да нисмо болеснији од просечног Европљанина.Генетски гледано ми смо здрава нација, али према дефиницији Светске здравствене организације „здравље“ јесте стање доброг телесног, психичког и друштвеног благостања. И ако је телесно стање негде око европског просека, мислим да нисмо постигли психолошку и социјалну равнотежу које из тога би требало да произилазе.Али није то само проблем Бугарске. У последње време су обелодањени запањујући подаци. Испоставља се да милијарда људи на планети живи релативно добро, док преосталих6 милијарди живи лоше или веома лоше.Из тих података је видно да 1% становништва на планети поседује 50% финансијских ресурса. Овај јаз између богатих и сиромашних који зјапи све више довео је до веће оболелости људи укључиво и до искрсавања нових социјалних и политичких проблема везаних за садашњи избеглички талас. У Бугарској су највећи узрочникморталитета (са 67%) васкуларне болести, док је тај постотак у развијенијим европским земљама и САД испод 50%. Рећи ћу вам који су разлози томе – никаква превентива, велики хаос у преболничком третману пацијената, стално преусмеравање болесника из једне у другу здравствену установу, злоупотреба финансијских ресурса Фонда за здравствено осигурање и т.д. О нивоу здравствене заштите у једној земљи судимо по томе каква је стопа морталитета и који је број хоспитализација. Код високог морталитета и сталног раста броја хоспитализација није могуће говорити о спровођењу ефикасне реформе здравства. Реформа подразумева пре свега унапређење превентиве и преболничког збрињавања, као и васпитавање елементарне здравствене културе код становништва“ – нагласио је проф. Григоров.

Од добитника Националне награде за медицину чули смо и неколико драгоцених савета – добро је да будемо физички активнији, да ређе користимо лифт; да пазимо шта једемо и шта мислимо. И да не заборавимо што је људи било пре нас, а биће их и после нас и да пазимо шта ћемо потомцима да оставимо у наслеђе. Проф. Младен Григоров је цитирао једну мисао Овидија коју посебно цени: „Памти постигнуто“ и подсетио нас да се радујемо малим стварима у животу. Ова радост растерећује од стреса, а управо он је у основи патологије човечанства.

Превела: Ана Андрејева