Годишње награде National Medical Awards 2015 су признање за рад лекара, болница, клиника и тимова са доказаним достигнућима у медицини. Ове године награда за целокупан допринос додељена једоајену кардиолога у Бугарској проф. Младену Григорову. Он је био на челу многих кардиолошких болница у земљи.Са поносом прича о првом медицинару у фамилији– свом деди, по коме је добио име, а који је дипломирао медицину у Монпељеу, Француска пре више од 100 година. Његовим стопама је кренуо и отац професора, који је такође завршио медицинске студије у Француској, али у Стразбуру. Тамо је планула љубав међу његовим родитељима, зато се проф. Григоров у шали самопредељује као „производ те стразбуршке љубави“. Трагом предака кренуле су још две генерације– негов син и унук.
Питали смо га са каквим осећањем прима ову награду:
„Сваки гест признања, без обзира какав му је разлог, ласка човеку. Тим више што захвалност и признање постају све дефицитарнији не само у Бугарској, него и у целом свету и нарочито у задње време.А када ти је већ 78 година и имаш више од пола века лекарске праксе, сасвим природно је да ти таква награда доноси сатисфакцију“.
Проф. Григоров је међу утемељивачима инвазивне хирургије у Бугарској. По њему инвазивни захвати бележе напредак у медицини зато што сликовито речено „без дирања у срце, плућа и стомак“ савремена дијагностика и лечење не би имале успеха.Велика моћ инвазивне кардиологије долази до изражаја у третману пацијената са исхемичном болешћу срца. Добитник овогодишње награде за најбољег лекара је међу првим специјалистима у Бугарској који су почели изводити катетеризације срца.
Питали смо проф. Григорова да ли су Бугари болеснији од осталих народа у Европи:
„Мој лични утисак је да нисмо болеснији од просечног Европљанина.Генетски гледано ми смо здрава нација, али према дефиницији Светске здравствене организације „здравље“ јесте стање доброг телесног, психичког и друштвеног благостања. И ако је телесно стање негде око европског просека, мислим да нисмо постигли психолошку и социјалну равнотежу које из тога би требало да произилазе.Али није то само проблем Бугарске. У последње време су обелодањени запањујући подаци. Испоставља се да милијарда људи на планети живи релативно добро, док преосталих6 милијарди живи лоше или веома лоше.Из тих података је видно да 1% становништва на планети поседује 50% финансијских ресурса. Овај јаз између богатих и сиромашних који зјапи све више довео је до веће оболелости људи укључиво и до искрсавања нових социјалних и политичких проблема везаних за садашњи избеглички талас. У Бугарској су највећи узрочникморталитета (са 67%) васкуларне болести, док је тај постотак у развијенијим европским земљама и САД испод 50%. Рећи ћу вам који су разлози томе – никаква превентива, велики хаос у преболничком третману пацијената, стално преусмеравање болесника из једне у другу здравствену установу, злоупотреба финансијских ресурса Фонда за здравствено осигурање и т.д. О нивоу здравствене заштите у једној земљи судимо по томе каква је стопа морталитета и који је број хоспитализација. Код високог морталитета и сталног раста броја хоспитализација није могуће говорити о спровођењу ефикасне реформе здравства. Реформа подразумева пре свега унапређење превентиве и преболничког збрињавања, као и васпитавање елементарне здравствене културе код становништва“ – нагласио је проф. Григоров.
Од добитника Националне награде за медицину чули смо и неколико драгоцених савета – добро је да будемо физички активнији, да ређе користимо лифт; да пазимо шта једемо и шта мислимо. И да не заборавимо што је људи било пре нас, а биће их и после нас и да пазимо шта ћемо потомцима да оставимо у наслеђе. Проф. Младен Григоров је цитирао једну мисао Овидија коју посебно цени: „Памти постигнуто“ и подсетио нас да се радујемо малим стварима у животу. Ова радост растерећује од стреса, а управо он је у основи патологије човечанства.
Превела: Ана Андрејева
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Празнична декорација, музика, рингишпили и тезге препуне посластица и ручно рађених сувенира довољни су да нам, макар на тренутак, одвуку мисли од криза,..
Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан. Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум,..
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други..