Министар одбране Николај Ненчев је најзад испунио препоруку Владе Бугарске те је у четвртак заједно са пољским колегом Томашем Шемоњаком у Варшави потписао споразум о одржавању и модернизацији бугарских ловачких авиона МиГ-29. Споразумом је предвиђено да у пољском ремонтном предузећу у Бидгошчу буде ремонтовано шест мотора ловаца МиГ-29 совјетске израде који су у саставу Ратног ваздухопловства Бугарске. Сваки ремонтован мотор ће бугарског пореског обвезника коштати милион и двадесет три хиљаде евра. После потписивања споразума двојица министара су изразила своје задовољство и оптимизам у погледу будуће сарадње. Министар Ненчев је подвукао да је посебно задовољан што ће се одржавањем авиона бавити земља чланица Европске уније и НАТО, а не трећа земља као што је Русија, на пример, упркос томе што она производи и одржава ловачке авионе МиГ-29. Предстоји да бугарски парламент ратификује споразум. Изненађења се не очекују. Дакле, засада је све добро. Али ту се појављују нека питања која забрињавају. Договор који је пао између Софије и Варшаве може да испадне ход по жици везаних очију. Подсетимо да пре него што је донета одлука о ремонту бугарских авиона МиГ-29 у Пољској, бугарске власти су предложиле друге две опције које су по својој суштини предвиђале да авиони совјетске израде буду „отписани“ из употребе. Прва варијанта је била да се набаве нови или половни авиони које користи НАТО. Али је председник Владе Бојко Борисов реаговао и рекао да је у питању изузетно велики износ а има приоритетнијих питања, као што је повећање најнижих пензија, на пример. Друга варијанта је била да заштита и контрола ваздушног простора Бугарске, наравно, плаћајући за ову услугу, буде поверена Ратном ваздухопловству друге земље чланице Алијансе. Ова идеја је била понижавајућа за бугарску војску због чега је брзо одбачена, а немојмо помињати да би оваква ситуација терала воду на млин крајњим националистичким формацијама. И тако је дошло до идеје да се ремонт авиона врши у Пољској, која упркос томе што је чланица НАТО, има 32 авиона „МиГ“ које модернизује и одржава у својим предузећима. Још почетком јесени су бугарске власти коначно одбациле могућност да се одржавање авиона повери самом произвођачу, руској компанији „МиГ,“ уз образложење да ће овакав сценарио скупље коштати земљу. Ту свакако морамо додати и то да је министар Ненчев изразио мишљење „да не можемо бити део Европске уније и НАТО, а да и даље будемо зависни од земаља ван тих заједница.“
После потписивања споразума у пољској престоници, сасвим очекивано су из руске компаније „МиГ“ рекли „да је споразум између Бугарске и Пољске у супротности не само са нормама међународног права и установљеном праксом у војној авијацији, већ и са принципом гарантовања безбедности летова. Руска компанија „МиГ“ је раније упозорила пољске власти да уколико дође до потписивања сличног споразума, врло је могуће да предузме меру обуставе испоруке резервних делова за пољске МиГ-ове. Отуда искрсава питање: какве делове ће користити пољска предузећа за одржавање бугарских ловаца, пошто сагласно уговорима између Варшаве и Москве, руски резервни делови се не могу користити у одржавању мотора авиона који нису у саставу Ратног ваздухопловства Пољске. Следи и питање: ко ће нам гарантовати квалитет услуге коју ће нам пружити Пољска? Обично то ради предузеће произвођач због чега стручњаци тврде да је то аксиома у војној авијацији. Хоће ли се обистинити предвиђања неких посматрача да је читава прича са ремонтом бугарских авиона у Пољској бацање прашине у очи или можда финални акорд „отписивања“ руских МиГ-ова из употребе Ратног ваздухопловства Бугарске те да се и даље настављају закулисни преговори о првој опцији, а наиме, о куповини старих или нових америчких авиона F-16? Када је у питању велики новац, а војна авијација је у целом свету скупа играчка, онда нема НАТО, нити ЕУ или Варшавски уговор – постоје само економски и трговински интереси.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваДеница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са..