Годину дана после ослобођења Бугарске од Турака 1878. године Бугари су изабрали народне посланике за Оснивачку скупштину која је усвојила први Устав у граду Великом Трнову, уз помоћ зрна пасуља и кукуруза. 43 године након што је усвојен Трновски устав (1879) први пут је затражено мишљење грађана на референдуму који је расписан на захтев владе Александра Стамболијског. На њему је требало да се грађани изјасне о томе да ли да министри који су довели Бугарску до две националне катастрофе (као последица Првог балканског рата и Првог светског рата) буду изведени пред лице правде и кажњени. Тада се гласало гласачким листићима црне и беле боје.

„Тако су у црно-белом простору почели бугарски референдуми, прича проф. Милко Палангурски, стручњак за историју са Универзитета „Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову. У конкретном случају проблем је био другачији, пошто је сам Устав предвиђао суђење кривцима пред државним судом, али су политичари имали последњу реч. И други референдум (1946) је био политички – на њему су се Бугари изјаснили да ли су за републику или монархију, с обзиром на то да у Трновском уставу стоји да она може да буде промењена од стране Великог народног собрања које је сазвано нешто касније. Прва два референдума су завршена са великом излазношћу и жељеним резултатом. Трећи референдум је такође био политички, а на њему је забележена највећа излазност грађана – 99,92 посто. На трећем референдуму одржаном 1971. године бугарски грађани су одлучивали о новом Уставу који је везан за управљање Тодора Живкова.“

У најновијој историји Бугарске организована су два референдума – 2013. године су затражили мишљење грађана о изградњи нове нуклеарне централе и 25. октобра 2015. године када је одржан референдум с питањем о гласању електронским путем заједно са изборима за локалне органе власти. Одзив бирача на последњем референдуму био је преко 35 посто. Према подацима Централне изборне комисије, 72,57 посто грађана је подржало увођење електронског гласања, док је 27,43 посто гласало против. Излазност грађана није довољна за признавање резултата, али је довољна за обавезно разматрање тог питања и гласања у парламенту. Народни посланици треба да у року од три месеца донесу коначну одлуку о томе. Гласање на даљину путем интернета биће од користи пре свега Бугарима у иностранству који ће моћи да гласају на изборима и референдумима без одласка до удаљених биралишта. Из тог разлога је слаба излазност у недељу била донекле изненађујућа. Наши сународници су за национални референдум гласали на 294 бирачка места у укупно 45 земаља. Према подацима Министарства спољних послова Бугарске, на биралишта је изашло укупно 26.939 бирача са правом гласа. Према подацима Централне изборне комисије, 92,12 посто њих се изјаснило за увођење електронског гласања. Највише Бугара је гласало у Великој Британији – 4.875, Немачкој – 3.836, Шпанији – 3.098, Француској – 1.019.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова