Већ више година научници покушавају да открију каква је веза између новца и среће и да одговоре на питање зашто нас поседовање више новца не чини срећнијим. Испоставља се да одговори нису толико компликовани, а везани су за људску психологију на коју утичу економске околности. Они се могу наћи и у извештају на тему „Ако новац вас не чини срећним, вероватно га не трошите како треба“, који су израдили научници са Универзитета у Британској Колумбији, Харвардског универзитета и универзитета у Амстердаму.
„Ако се новцем може купити срећа, зашто се то онда не дешава? Одговор је јасан – зато што људи не троше паре на правилан начин. На основу спроведених експеримената, аутори извештаја указују на неколико корака везаних за начин трошења финансијских средстава. „Ако их следимо, можемо повећати срећу коју новац може да купи“, каже Десислава Николова из Института за тржишну економију и наставља:
„Аутори извештаја на првом месту препоручују да не купујемо материјалне ствари, већ доживљаје. Материјалне ствари временом старе, док наши доживљаји остају у трајном сећању. Ствари нам доносе срећу када их користимо, али не када само мислимо о њима. Поред тога, своје доживљаје делимо са другим особама, што је извор радости и задовољства. Као друго, стручњаци нас саветују да се фокусирамо на куповину више, али мањих ствари, а не да издашно трошимо паре на велике и скупе куповине као што је, рецимо, огромна кућа или супер луксузни аутомобил. То не значи да има нешто лоше у куповини скупљих предмета, али ако можемо да себи чешће приуштимо мала задовољства, осећали бисмо се срећнијим и ствари би имале већу вредност. Научници такође саветују да помажемо другим људима, да правимо поклоне и донације. Човек је најдруштвенија животиња на планети и доказано је да трошење пара за друге људе нас далеко више усрећује него ако их трошимо само за себе.“
Десислава Николова се осврнула и на везу између новца, среће и линије сиромаштва у Бугарској:
„Последњи подаци Евростата о сиромаштву показују да је Румунија по том показатељу испред Бугарске. Овом позитивном развоју код нас погодовале су и методолошке промене и објективни фактори. Последњих година је удео сиромашних људи у нашој земљи 21-22 одсто. Међутим, изнети подаци не могу утицати на субјективни осећај сиромаштва. Чињеница је да се у последњим годинама граница сиромаштва подиже, односно запажа се озбиљно побољшање животног стандарда просечног Бугарина. Друго је питање да удео оних чија су примања испод просечних и који себе сматрају сиромашним, остаје непромењен и представља 1/5 становништва. Последњих година се истиче неколико група које су најизложеније ризику од сиромаштва. Ту спадају породице са више деце или самохрани родитељи са једним или више деце. Показало се да људи трећег доба нису међу најугроженијима сиромаштвом. Према резултатима истраживања Евростата, ипак напори морају бити усмерени на ову групу и незапослене. Незапослене особе су седам пута више изложене ризику од сиромаштва него оне које су укључене у радни процес. Постоји мали проценат запослених који су сиромашни, али они нису највећи проблем када је у питању социјална политика земље. У Бугарској је веома велика стопа структурне незапослености која не зависи од економског раста или смањења економије, већ од образовања, квалификације и вештина. Према подацима Евростата, удео младих Бугара који нису образовани или не желе да учествују на тржишту рада највећи је у Европи.“
Дакле, истраживања показују да ако људи троше свој новац на правилан начин, могу бити срећнији. Међутим, код ове линије сиромаштва у нашој земљи није случајно што су Бугари међу најнесрећнијим нацијама у Европи.
Превод: Марина Бекријева
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...
Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике. Ипак, у другом кругу председничких..