Бугарска је у врху европске листе земаља са негативном стопом раста становништва. Прираштај у дебелом минусу последица је пре свега осипања становништва у селима где се број житеља смањује по двоструко већој стопи од просека за земљу. Наставља се тренд опадања и броја градских становника. У свим регионима Бугарске природни прираштај је негативан.

Чак и ако се овај тренд преокрене, демографско осипање Бугарске ће имати трајне ефекте на буџет, наиме оно ће кочити економски раст услед чега ће и након више деценија Бугари остати сиромашни. Удео јавних трошкова у БДП бележиће раст на дугорочном плану због сталног повећања јавних расхода за здравствену заштиту и трансфера из државног буџета у Пензиони фонд. Као резултат тога до краја 2050. г. јавни дуг у односу на БДП ће нарасти са 18 на 51%.

Демографске анализе су одавно утврдиле да смањење становништва није последица раштркавања Бугара на четири стране света, већ пре свега – негативног природног прираштаја због високих стопа морталитета и слабог наталитета. У 2014. г. рођено је 67 585 беба, док су умрла 108 952 лица, дакле становништво је смањено за 41 367 особа. Према наводима Националног завода за статистику у последњих 10 година број житеља Бугарске је опао за 558 851 човек. И даље је присутан тренд повећања броја деце које су родиле жене старије од 40 година - са 1 276 у 2013 г. на 1 517 у 2014. години. Регистровано је такође повећање удела ванбрачних рађања. Прошле године ван брака је рођено 40 145 деце, док је у браку рођено 27 938 деце.

Демографске анализе су такође установиле да је процес миграције "град-село" интензивнији од обрнуте миграције "село-град”. У 2014. г. 26 615 лица одјавило је пребивалиште у иностранству и пријавило пребивалиште у Бугарској. У ту бројку се не рачуна 11 000 избеглица које су потражиле азил у нашој земљи.

Уредио: Радослав Диков

Превела: Ана Андрејева