У изузетно оспораваној трци и упркос лошим метеоролошким условима у октобру на Витоши је одржано такмичење Home Mountain Bike Cup. То је четврто, претпоследње коло бугарских „даунхил“ серија, илити брзинског спуста планинским бициклом. Трасу дугу преко два километра у времену 2 минуте и 38 секунди најбрже је савладао рођени 1991. г. бициклиста из града Севлијево Стивијан Гатев.

„Конкуренција је била на нивоу. У Бугарској има момака који возе врло добро, али су ми упорни тренинзи и велики напори уродили плодом и освојио сам прво место“, радостан је Стивијан Гатев или Стиви, како га зову другови. Ево шта нам је он испричао вешти планински бициклиста о старту своје спортске каријере: „Све је започело у јесен далеке 2004. г. Тада смо са оцем допутовали на викенд у Софију, а тачније да учествујемо у Витошком планинском спусту у четврти Симеоново. Одлучили смо да одемо и оно што смо видели веома нам се допало. Исте зиме смо сами склопили бицикл – део по део и у пролеће већ сам имао први бицикл. Почео сам да вежбам на различитим стазама. А први пут сам се укључио у такмичење 2007. г. – надомак старопланинског градића Сопот, у пределу Шамбала.“

Према Стивију Бугарска поседује велики потенцијал за развој планинског бициклизма. Посебно добра је траса код Боровца у Рили, Југозападна Бугарска, са бројним разноразним елементима – скоковима, виражима, техничким и брзинским деоницама.

Свакако да би сваки аматер и љубитељ екстремалног спуста ставио Стивију питање – какав бицикл вози. Одговор је: нови прототип са фелнама са 27,5 инча. „Фелне обичних бицикала су са 26 инча, али већ од годину дана наовамо масовно се уводи нови стандард. Дали су ми бицикл за пробу и са њим већ учествујем у четвртој или петој трци. А на тржишту тај бицикл може да се појави тек крајем идуће године“, додаје Стиви.

Познато је да висока брзина диже адреналин. Да ли је у таквом стању бициклиста спреман да ризикује на стази?

„Понекад се мора, али ја ипак избегавам, јер сваки ризик може да доведе до повреде и није пожељно да ти се то деси за време сезоне. Настојим да возим на ивици својих могућности и да не претерујем. Јер када човек претерује дешавају се грешке“, наводи бициклиста.

Ради одржавања одличне кондиције Стиви рачуна не само на бицикл, него и на добру физичку припрему, захваљујући којој се осећа стабилнијим на стази. А највећа брзина коју је до сада забележио је: „Око 58-60 километара на сат и то неравним тереном, са камењем и корењем. Иначе просечно возим са 38-40 километара на сат. Свакако да то зависи од трасе – да ли је брзинска или техничка.“

Најзад питамо Стивија о његовој најлуђој вожњи које ће се дуго сећати?

„Можда је то било ове године у Боровцу. Забележио сам прво време међу Бугарима и друго међу свим учесницима, претекао ме једино момак из Грчке. Време је било лепо, али је 10 метара пре финала пала јака киша. Ја нисам био припремљен за то те су ми и гуме биле за суво време, али сам ипак завршио успешно.“

Држимо палчеве Стивију!

Превод: Александра Ливен