1. новембра, на Дан народних будитеља, наша колегиница Албена Безовска одликована је престижном наградом „Кристална лира“ Савеза музичких и плесних уметника Бугарске, која се додељује у 15 категорија – за диригента, камерног музичара, камерни састав, солисте, вокалне извођаче, за поп музику итд. Албена Безовска је награђена лепом статуетом у категорији „музичка критика“.
„Сматрам да већ дуже време ова критика у Бугарској није оно што је некад била, када сам чинила прве покушаје у тој области. У бугарској култури се много тога променило. После 1989. године ствараоци су се нашли у потпуно другачијој ситуацији и као да је свако дуго времена преживљавао како може. О каквој би критици могло бити речи у таквом тренутку?“, рекла је Албена Безовска и додала:
„Моје је мишљење да музичка критика треба да се састоји у томе да бираш теме које ти се допадају, и људе који заслужују пажњу и подршку. И сам избор представља номинацију, посебно када је у питању страни аудиторијум као што је наш. У свом раду стално дајем своје номинације. Правим избор најбољих достигнућа уметника, младих музичара које треба подстицати, или пројеката који су, иако нису толико популарни, са моје тачке гледишта значајни и вредни.“
Албена Безовска је завршила смерове музички фолклор и музичка естетика, што јој је омогућило да ради у више праваца. Она је још у студентским годинама објављивала критике, рецензије и репортаже из области камерне и симфонијске музике. „У почетку, када је мој син био мали, чак сам морала да напишем чланак о музици у луткарском позоришту, јер смо сваке недеље били на његовим представама. Писала сам и музичке прилоге за дечје програме Бугарске националне телевизије, Бугарског националног радија итд. Од 1982. године Албена Безовска активно ради на пољу музичке критике.
У програму Радија Бугарска, међутим, она је открила могућност да обогати палету жанрова о којима пише.
„На свако друго место где год бих отишла, с обзиром на специфичности одговарајућег медија или програма, морала бих да пишем прилоге само на тему фолклора, камерне или поп музике. Мени је све интересантно и баш ми је драго што радим у овом програму.“
Нарочито важна за Албену Безовску је рубрика „Фолк студио“. Показало се да је то једна од најстаријих рубрика БНР. Покренута је почетком 70-их година минулог века на идеју Рајне Константинове, тадашњег одговорног уредника Уредништва на енглеском језику, која је своју радну каријеру окончала као директор Одсека за радио Европске радиодифузне уније (од 2001. до 2012. године). Рајна Константинова је предложила Румјани Цинцарској која је била један од најугледнијих стручњака за фолклор у новијој историји БНР, да бугарске традиције и обичаје представља на занимљив начин како би се привукло што више слушалаца емисија на енглеском језику. Ови прилози су се постепено почели преводити и на остале језике програма Радија Бугарска.
„Када сам пре 22 године почела радити на БНР, аутор рубрике „Фолк студио“ је била Румјана Панајотова која нас је, нажалост, напустила пре неколико година, каже Албена Безовска. – За избор музике, што никако није лако, јер је она неизоставни део рубрике, била је задужена Илка Димитрова, колегиница из програма „Христо Ботев“. Она је и даље аутор музичких прилога за наш програм. Када се Руми разболела и ушла је у болницу, неко је морао да настави да пише ову рубрику и овај задатак су поверили мени. Отада сам њен главни аутор, али понекад са великим задовољством овај посао препуштам колегама из Етнографског института Бугарске академије наука. То је најчешће Вихра Баева која пише дивне прилоге, а ја бирам музику за њих. Рубрика „Фолк студио“ мени посебно значи, јер ниједан медиј не одржава такав циклус радио материјала. Не постоји медиј који тако потпуно представља бугарске обичаје и традиције. Приметила сам да су они занимљиви не само за странце, него и за Бугаре различитог узраста, без обзира да ли живе у иностранству или у Бугарској“, рекла је у закључку наш музички уредник Албена Безовска.
Превод: Марина Бекријева
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..