Када наиђе доба за оне који воле скијање, по традицији почиње организовање еко протеста.По принципу спојених судова чак и најобичнији ремонтни радови који сведоче једино о припреми за нову зимску сезону, изазивају исти ниво иницијативе од стране заштитника природе и они почињу сакупљати потписе под разноразне петиције и организовати поворке против изградње објеката у планинама. Први снег још није пао, али је први сезонски протест у центру Софије већ заказан - за идућу недељу. Демонстрација, коју су најавили из еколошке коалиције "Да би остала природа у Бугарској" је у одговор на дозволу коју је Министарство животне средине и вода издало за демонтирање  старе и њену замену новом жичаром у скијашкој зони изнад Банског. "Као жртва" нове жичаре треба да падне 57 молика и смрека. Према подацима Министарства животне средине и вода ширина и дужина шумске просеке која треба да се изради су такве да ће бити одсечен 31 кубни метар дрвета или 0,0004% укупне дрвне залихе шума у Парку природе Пирин. Инвеститор се поред тога обавезује да на овом подручју засади троструко већи број стабала и ово пошумљавање усагласи са Дирекцијом парка.

Толико о бројкама. Ван тога је добро знати да трзавице између заштитника природе и скијалишта нису одјуче, а повод за нова препуцавања увек се нађе. Као да је улогу катализатора бескрајних спорова одиграла модернизација скијашке зоне изнад Банског 2003. г., када су се на месту једне дотрајале троседежнице (која је заправо повод предстојећег протеста идуће недеље) и две стазе појавило 70 км стаза, модерних жичара и гондола. Претварање Банског у најмодернији зимски туристички центар у Источној Европи, у традиционални домаћин такмичења за Светски куп у скијањунаљутило је заштитнике природе зато што је ово место постало магнет за хиљаде туриста који су почели долазити у парк природе. Страховање заштитника животне средине да ће тако доћи до неповратног загађења планине сасвим су оправдана. Али они су рат објавили љубитељима скијања и у томе је њихова грешка. Било би много паметније окомити се на корумпирану локалну и/или централну власт, која је допустила неометану изградњу хотела и туристичких насеља у Банском и његовој околини.Они који су грађевинске дозволе издавали од 2003. г. наовамо ни у једном тренутку нису водили рачуна о инфраструктури малог града у подножју Пирина и нису предвидели ефекат навале туриста на ово подручје.Задњих година ова грађевинска инвазија је постала контрапродуктивна. Преизграђеност је уништила карактеристичну физиономију малог града ушушканог у загрљај планине, а тиме је спласнула и жеља туриста да долазе овамо. Све то води до смањења прихода локалних становника који увелико рачунају на туризам.

У тој и таквој ситуацији држава уопште нема политику примерену постојећим околностима и потребама развоја планинских центара Бугарске, која иначе прижељкује да постане једна од водећих туристичких дестинација Европе. Скијање и заштита природе могу и морају ићи руку под руку, онако како је то, рецимо, у Алпима. Пирин није исто што и Алпи, али ваљало би поцрпети искуства из алпских земаља које умеју да развијају зимски туризам уз истовремену заштиту природе.Било би стварно најбоље ако предстојећи еко протест изађе из уског оквира ЗА или ПРОТИВ замене једне старе жичаре и стави почетке корисној јавној дискусији о будућности скијашког туризма у Бугарској.

Превела: Ана Андрејева