Другу годину заредом талентовани сликар Димитар Хинков је учествовао на Јесењем салону уметности у Паризу – једној од најпрестижнијих манифестација после Међународног сајма визуелних уметности. Јесењи салон уметности у Паризу се одржава од 1903. године. На њему су учествовала позната имена из света уметности као што су Матис, Сезан, Гоген, Пикасо. Сваке јесени Салон посети преко 15.000 људи међу којима су историчари уметности, галеристи, куратори, сликари и поштоваоци уметности. Селекција учесника и њихових дела траје скоро годину дана. Учествује преко 800 уметника из свих крајева света, разврстаних у неколико категорија: сликарство, графика, скулптура, инсталација, видео-арт, при чему сликара је тек 70 – 80. Димитар Хинков прича о делу којим је учествовао ове године.

„Селекција је дуго трајала. Имао сам част да се представим заједно са академиком Светлином Русевим, коме је ово 35. учешће и од кога се ја трудим да преузмем штафету. Моје дело носи наслов „С обе стране зида“.  Инспирисао ме је Берлински зид који је симбол подела и уједињења. Састоји се од два дела, а повезано је са концептом граница које ми постављамо између Истока и Запада. Идеја ми је да покажем разлике између два света, а истовремено и њихову дубоку сличност. То су два лика – један у боји, насликан на платну, са пуно емоције, еуфорије, а други је сиви, израђен на металној подлози, хладан, индустријски... То је прича пронађених фотографија из 70-их година минулог века којима желим да покажем како ја видим жену из тог доба пренесену у наше време, као и неке ствари на личном плану  – наш унутрашњи свет упоређен са нашим  спољашњим ликом. Боја, слобода наспрам ограничења, туге, депресије... Ова идеја је наишла на добар пријем на Јесењем салону уметности у Паризу.“

Иновативни приступ сликара приликом разматрања теме приказан је помоћу ефекта контраста између метала и платна. Сликар је користио прилично нову технику која је резултат 15-годишњег експеримента. На металу су приказани белези времена. Ове године Димитар је одбранио докторски рад посвећен новим техникама и материјалима у ликовној уметности. Сада се он оријентише на глобалне теме као што су природа, екологија, међудржавне границе, миграциони процеси и сл. Сусрети са студентима којима предаје у Бугарској и у иностранству напајају Димитра Хинкова позитивном енергијом.  Жеља му је да их научи да на сликарство гледају као на унутрашњу потребу, емоцију, слободу и да се никад не боје експеримента.

Димитар Хинков је трећа генерација сликара, унук нашег познатог сликара  Христа Бојаџијева и син проф. Ане Бојаџијеве. О свом детињству каже:

„Одрасао сам у уметничкој средини. Откако знам за себе ја сам у атељеу мог деде. Тамо смо сликали, преправљали,свађали се. Још у свом детињству савладао сам драгоцене класичне технике. Мој деда је међу првима који су код нас завршили Академију, портретиста је. Од њега сам научио многе корисне ствари. Брзо сам одустао од класичног сликарства и почео сам да експериментишем у новим правцима. Трудим се да свака моја слика има сопствену поруку. Лепо је да свако за себе ухвати емоцију и сиже сликарског дела. Уметност се не разуме, она се осећа, зато је мени битно да моја дела дотакну душу људи. А када у томе успем, онда знам да сам заиста обавио свој посао“ – каже Димитар Хинков.

Предстоје му изложбе у Истанбулу и Берлину, а ова година ће за њега завршити самосталном изложбом у Бугарском културном центру у Паризу.