Мисија Међународног монетарног фонда посетила је Бугарску од 4. до 9. новембра и размотрила са бугарским властима тренутни привредни развој и перспективе пред земљом. Једна од основних препорука Фонда Бугарској везана је за политику владиних трошкова. Према експертима ММФ, у 2016. години земља треба да уведе строжу контролу над трошковима владе како би постигла зацртане фискалне циљеве и буџетски дефицит свела на жељених 2 посто бруто домаћег производа.
По мишљењу Фонда, Бугарска је, упркос бољим приходима у државну благајну, пропустила прилику да у 2015. години редукује фискални дефицит и он ће достићи 3,3 посто БДП-а. Са своје стране, власти су недавно као образложење за велике државне трошкове навеле расходе за реализацију европских пројеката и неспособност неких од министарстава да, у складу са препорукама, смање трошкове за особље, што је и сам министар Горанов ових дана потврдио. Корак назад у политици редуковања државних трошкова представља и реформа у Министарству унутрашњих послова и одбране која већ неко време тапка у месту. Бугарске власти су подлегле притиску запослених у МУП и повукле све планиране реформе које су се тицале основних бенефиција у сектору. Штавише, Државним буџетом за 2016. предвиђено је да ће Министарству унутрашњих послова бити додељено додатних 40 милиона евра. Више средстава ће добити и образовање, здравство. По речима руководиоца мисије ММФ Мишела Шенона, у 2015. години бугарска привреда ће забележити умерени раст од око 1,7 посто што је близу нивоа у 2014. Главни покретач раста у овој години су извоз и боље искоришћавање средстава из европских фондова. По мишљењу експерата, позитиван утицај на привредни раст следеће године ће имати очекивано повећање унутрашње потрошње. С друге стране, у последњих пар година јавни дуг Бугарске је у сталном порасту и земља је још увек далеко од ниских нивоа дефицита забележених 2009. године. Улазак земље у тзв. дужничку спиралу довео је однос јавног дуга према БДП до читавих 27 посто. И упркос томе, што је овај показатељ један од најнижих у Европској унији, бугарске власти морају да предузму балансирајуће мере како би се спречило даље гомилање дуга. Из ММФ су се поново осврнули на главне слабе тачке бугарске привреде које су повезане са пензијским и здравственим системом, а исто тако и са енергетиком. С тим у вези се препоручују нове мере контроле приликом одобравања инвалидских пензија како би се ограничиле злоупотребе финансијских средстава из бугарских осигуравајућих фондова. Не може остати непримећен нагли раст броја инвалидских пензија – према подацима Националног завода за статистику, у последњих 15 година њихов број се утростручио. Дефицит који стално расте у Националној електричној компанији представља потенцијални ризик по националну економију и Фонд препоручује да земља предузме хитне мере за смањење нагативног биланса у области енергетике. Међу препорукама Фонда су и предузимање ефикаснијих мера за побољшање пословног окружења и успешнију борбу против корупције што би имало позитиван ефекат на стране инвестиције.
Што се банкарског сектора тиче, редовна мисија ММФ је мишљења да ће увођење Европске директиве за преструктурисање кредитних институција имати позитиван ефекат и да се њена примена одвија по плану. Фонд је позитивно оценио и предстојећу у 2016. години процену квалитета актива у бугарском банкарском сектору.
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..