Швајцарац Луј Ејер је стигао у Софију 1894. године на позив бугарског министра просвете да би у нашој недавно ослобођеној домовини од турске владавине положио темеље физичком образовању.  Са њим је дошло десетак његових сународника – гимнастичара и спортских педагога. Уведени су до тада код нас непознати спортови – стрељаштво, лака атлетика, фудбал, бокс. Својим новцем он је из Швајцарске купио спортску опрему. Прве боксерске рукавице и кожна фудбалска лопта код нас су управо из те земље. Међутим, Луј Ејер је младе Бугаре васпитавао не само у спортском, већ и у патриотском духу. Када је 1912. године избио Први балкански рат, он је лично регрутовао добровољце у Русеу. “Ништа везано за менталитет, обичаје и тежњу ове земље није ми страно“ – говорио је он, а укључивање у заштиту „своје друге домовине“, како је он називао Бугарску, сматрао је као своју дужност. За време Другог балканског рата (1913. године) Луј Ејер је био командир чете. За показану храброст унапређен је у потпуковника, а два пута додељен му је крст за храброст. По окончању рата он је искористио свој ауторитет познатог широм Европе спортског радника да би издао на француском језику књигу „За Бугарску“ („Pro Bulgaria“) у којој оштро осуђује антибугарску кампању коју су покренуле западна штампа и дипломатија. Сав приход од продатих у Бугарској примерака донирао је за потребе бугарских ветерана рата. А када се наша земља укључила у Први светски рат, иако је већ имао 50 година, храбри Швајцарац се уписао као официр-добровољац. То је последњи доказ о великој љубави Луја Ејера према Бугарској. У окршајима крај Дојрана он убијен.

Пре неколико дана у Министарству иностраних послова одржана је церемонија предаје личних ствари бугарског и швајцарског учитеља и друштвеног радника Луја Ејера. Како је дошло до ове дирљиве церемоније? Ево шта је изјавила Њена екселенција Меглена Плугчијева, амбасадор Републике Бугарске у Швајцарској Конфедерацији и Кнежевини Лихтенштајн:

„Можда сте гледали изванредни документарни бугарски филм „Швајцарац са бугарским срцем“ који је посвећен овом хероју. Његови аутори су Марио Мишев и Ивајло Канчев – чланови тима сајта  „Бугарска историја“. Пре годину дана овај филм је представљен у бугарској амбасади у Берну. Повезали смо се са 78-годишњим унуком Луја Ејера који носи име свог деде. Он је одлучио да личне ствари свог деде поклони бугарској држави и ево годину дана касније ја сам опуномоћена да их предам Националном војноисторијском музеју и Музеју спорта у Софији“.

Догађају је присуствовао амбасадор Швајцарске Конфедерације у Бугарској Његова екселенција Денис Кнобел. Ево шта је он изјавио тим поводом:

„То је доказ да је како за породицу Луја Ејера, тако и за Швајцарску, ова личност симбол и пример наших драгоцених веза и односа. Овакви историјски тренуци доприносе развоју политичких, економских и културних односа између Бугарске и Швајцарске.”

Превод: Албена Џерманова