Бугарска је међу земљама које су се укључиле у Светску кампању „16 дана активизма против насиља над женама“ под покровитељством УН, која је почела 25. новембра када се обележава Међународни дан борбе против насиља над женама и завршава се 10. децембром или Међународним даном људских права.

Кампањасе организује и у подршку „Конвенције Савета Европе за превенцију и борбу против насиља над женама и породичног насиља“. У оквирукампање у Софији је одржана Међународна конференција на тему „Институције, медији и јавност заједно против насиља над женама“ у организацији Асоцијације жена-адвоката и Савета Адвокатске коморе Софије, под патронатом Националног омбуцмана Бугарске гђе Маје Манолове. Који су били главни циљеви тог замашног форума сазнајемо од адвоката Елке Пороминске, председника Асоцијације жена-адвоката у Бугарској:

„Значај форума је садржан у декларацији коју су одобрили учесници, институције, медији, у том броју и БНР – о потписивању и ратификовању Истамбулске конвенције о спречавању и борби против насиља над женама и породичног нањиља. Конвенција је израђена 2011. године и усвојена 2012. Две године касније потписало ју је десет држава и она је ступила на снагу. Документ даје законски оквир заштите од свих врста насиља. У том контексту на нашој смо конференцији размотрили и питање о томе како заштити жене од насиља.“

Према адвокату Пороминској, то је кључан тренутак за потписивање декларације и приступање Конвенцији, јер „ако се сада не укрцамо на воз, онда дуго можемо да јуримо иза њега“, како је рекао један од учесника форума. Јер утемељивачи могу да постану захтевнији у погледу услова за потписивање, ратификовање и испуњење Конвенције. Данасу Бугарској постоји један Закон о заштити од породичног насиља, а нови о равноправним могућностима жена и мушкараца још увек није усвојен од Народног собрања. На форуму је дискутовано и о недовољној координацији међу установама, медијима и јавношћу по тим питањима. 

О значајуконференције у Софији сведочи и чињеница да су на њој учествовале и две потпредседнице Светске федерације жена правника, а наиме Наоми Ландау из Израела и Ајшен Јонен из Турске које подржавају ову племениту ствар.

Снажно је импресионирала и специјална порука Његове Екселенције Сулејмана Гокчеа, амбасадора Републике Турске у Бугарској. Турска је прва држава потписница Истамбулске конвенције, а г. Гокче је учествовао у њеном састављању и потписивању.

Својим богатим искуством делиле су се и жене-адвокати из Милана. Једнакост половаје кључ који може да помогне спречавање и ограничавање различитих облика насиља. У светским размерама се сматра да је свака трећа жена жртва насиља, док је у Бугарској – њему подвргнута свака четврта…

Шта мотивише Елку Пороминску да се бори за ову ствар:

„Чињеница да видим да је у осталим европским државама то проблем, о којем се говори и на коме се ради. Као адвокат и правник са стажем од преко 30 година, сматрам да је то ствар за коју вреди да се боримо. Не може да иза зидова станова остају сломљене судбине, живе људи са физичким и психичким ожиљцима, људи којима јавност обраћа леђа. Сматрам да је на чисто људском плану то ствар која вреди.“

Превод: Александра Ливен