По старом правилу један систем је толико безбедан колико му је безбедна најслабија карика. Број хакерских напада у Бугарској је ове године у односу на претходну смањен, али су зато постали снажнији, показали су подаци Националног центра за сајбер безбедност. Један од ових напада је извршен током избора органа за локалне власти када је службена страница Централне изборне комисије, заједно са још неколико владиних сајтова, била блокирана. Красимир Гаџоков већ десет година ради у области информационе безбедности у једној од највећих телекомуникационих компанија у Канади. Ево шта је рекао о најчешћим опасностима које нас вребају на интернету:

„Када говоримо о кући, у последње време је популарна једна сајбер опасност која за последицу има тајно инсталирање вируса на рачунар, који ће након одређеног времена криптовати податке на целом чврстом диску. Затим се појављује порука да морате да платите одређену суму како би вам доставили кључ за декриптовање података. Ови напади су веома успешни пошто готово у свим случајевима, уколико човек покуша да сам разреши проблем, неће успети. Један од популарних сајбер напада је слање лажних имејл порука. На први поглед изгледа као да вам је поруку послала финансијска институција с којом послујете, али, у ствари, то су хакери. То се најчешће догађа банкама – обично вам стиже порука да треба да промените корисничко име или лозинку, за што је потребно да кликнете на везу која ће вас одвести директно на лажну страницу. На овај начин хакери покушавају да дођу до ваших корисничких имена и лозинки да би злоупотребили ваше налоге. Добро је што скоро све бугарске банке траже електронски потпис за обављање новчаних трансакција. А то значи да чак и да вам неко украде корисничко име и лозинку за приступ рачуну, он може само да прати ваше трансакције, али не може да подигне новац са рачуна. Хакерски напади на државне институције најчешће циљају онеспособљавање одређеног система услуга.

По речима Гаџокова, постоје технологије које омогућавају ефикасну заштиту од сајбер напада. Сличне технологије се користе за заштиту владиних сајтова. Као последица тога нити једна информација објављена на њима није исцурила или неовлашћено измењена. Има и таквих напада чији је циљ да упадну у системе одређених институција и украду податке. Државна администрација је већ предузела мере за израду пројеката у циљу заштите од сајбер криминала. И пошто пројекат увођења електронске управе напредује, паралелно с тим расте и потреба да владини сајтови буду безбеднији и заштићенији, с обзиром на то да ће бити обезбеђен сталан приступ њима. Красимир Гаџаков је заједно са екипом стручњака за информациону безбедност израдили анализу, према којој, у квалитетну заштиту сајтова бугарских државних институција треба уложити 500 000 лева годишње. Ево шта је Красимир, као Бугарин који живи у иностранству, рекао о недавно одржаном референдуму о увођењу електронског гласања:

„По мени је одржавање референдума паралелно са изборима органа за локалне власти, за које се знало да ће одзив бирача бити слаб, било грешка која је резултирала слабом излазношћу на референдум, а самим тим није постигнут минимални праг за успех референдума. У Бугарској је потребно прикупити 400 000 потписа како би се расписао референдум, док у Калифорнији, која има пет пута више становника од Бугарске, број потписа је 380 000 и треба их прикупити у року од 150 дана, док је код нас предвиђено 90 дана. Постоје велике баријере у Закону о референдумима које треба да се промене“.

Красимир је разрадио додатак за један од најчешће коришћенх интернет браузера који блокира тзв. „анонимне медије“, реч је о медијима које не износе податке о власнику или покретачу сајта, јер:

„Када се један читалац информише, а посебно о политичким и друштвеним питањима, треба да знак ко стоји иза одређених медија како би знао да ли је у питању неки приватни интерес, који не ради у његову корист, већ пропагира одређену теорију“, рекао је Красимир Гаџоков.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова