Од 2015/2016. наставне године Богословски факултет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ покренуо је магистарски програм „Црква и медији“. Он је израђен уз поштовање најбољих традиција академске сарадње Богословског са Новинарским факултетом.

Одговор на питање који су узроци стварања програма даје доцент Александар Омарчевски, декан Богословског факултета и руководилац програма.

„Потреба за овим програмом настала је у годинама транзиције од 1989. г. наовамо, када Црква више није подвргавана репресалијама у својим јавним наступима и када је те наступе требало коментарисати на начин који би их приближио Бугарима у земљи и иностранству. Тада се показало да немамо припремљених новинара који би адекватно коментарисали те догађаје. На жалост, за ово су се латили етнографи. Ствари су се коментарисале једноставно, без садржаја, без богословског елемента. Хришћанство је тумачено невешто што је веома опасно. Посебно за народ код којег вера још није ојачала, који је 40 година живео у активном атеизму, подвргаван прогону и репресалијама. Надам се, да ће, Божјом помоћу, магистарски програм успети и то посебно за људе са солидном богословском припремом. Тако ће се позив новинара и богослова спојити и добићемо стручне црквене новинаре који познају титулатуру и терминологију, који знају како да правилно тумаче догађаје са тачке гледишта Цркве.“

Према доценту Омарчевском је важно да Црква има своје медије да би се чуо и њен глас у данашњем плуралистичком и секуларном свету, да би благовестили. Без црквених медија верници неће бити равноправни у дијалогу друштва о проблемима савременог света. Нарочито сада, када изазови тероризма показују да се религија може злоупотребити. Млади Бугари, као и припадници средње генерације, не познају своју православну веру, не познају своје духовне корене, а то је забрињавајуће, сматра наш саговорник.

Упитали смо доц. Омарчевског чему учи своје студенте.

„Осим теорије коју предајем студентима, им кажем да када заврше студије треба да буду не само врсни професионалци, него и бољи људи. Човек прво треба да пронађе оно најбоље у себи, да буде хладнокрван, објективан, да не буде подложан сугестијама и емоцијама. Чак и да губиш рејтинг, треба да останеш на страни истине. Црквени новинар мора да оцењује чињенице пре него што их саопшти. У медијском окружењу данас у погледу цркве фали трезна анализа. Фали и Јеванђелски морал који новинари треба да поштују.“

Богословски факултет има више магистарских програма, чији је циљ да помажу богословима да пронађу своје право место на тржишту рада. Као прво је реализација у склопу Цркве, у њеним парохијама и епархијама. Али не сви богослови постају свештеници. Неки се запошљавају као учитељи, социјални радници, организују ходочасничка путовања итд. А ускоро ћемо имати и црквене новинаре…

А поводом предстојећих Божићних празника доцент Александар Омарчевски поручује свим нашим слушаоцима:

„Рођење нашег Спаситеља је велика нада за спас људског рода. Желим вашим слушаоцима да чувају ту наду и веру у снагу Божјег спаса, да се воле, подржавају, разумеју, да чувају љубав и радост међу собом као највећи Божји дар на земљи. И пошто је то породични празник, нек памтимо да је породица најмања Црква на земљи. Када је она здрава, здраво је и наше друштво.“

Превод: Александра Ливен