Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Банско – магиja прошлости

БНР Новини

Премда и релативно мало, Банско је међу насељеним местима која су умногоме допринела културном напретку Бугарске. И данас уске улице поплочане калдрмом као и добро очуване старинске куће сведоче о предузимљивости и родољубљу некадашњих житеља тог места. Као и о томе да су били обдарени смислом за лепоту.

„Када су у питању зачеци Банског, доскора се сматрало да је оно основано у 14. веку да би пружало отпор отоманским освајачима. Први писани историјски извор датира из 1567. године, наиме Банско се помиње у османском регистру сточара као насеље са у целости хришћанским становништвом, смештено у Разлошкој котлини” – каже Светла Барјакова, директор Музејског комплекса Банског. Међутим археолошка ископавања у том подручју откривају насеобе из различитих епоха почев од бронзаног, гвозденог, античког доба, па све до средњег века.


„Музејски комплекс обухвата 8 објеката који приказују прошлост Банског, његову богату културно-историјску баштину и истакнуте личности, рођене овде. Банско је међу местима која су изнедрила изузетне личности, посебно у епохи националног Препорода. Познати историчар књижевности проф. Илија Конев тврди да је Банско једино насељено место у Бугарској у којем се у 18, 19. и 20. столећу родила по једна велика личност. У 18. веку то је био народни будитељ и духовник Пајсије Хиландарски, у 19. веку - Неофит Рилски – монах, учитељ и сликар, а у 20. веку – истакнути песник Вапцаров.”

Својом књигом „Историја словенобугарска”, написана на Светој гори, монах Пајсије је ставио почетак националном Препороду Бугара у годинама османске владавине. Наводећи догађаје из славне прошлости државе он је допринео формирању бугарског националног идентитета. Животно дело монаха Неофита Рилског било је од непроцењивог значаја за развој бугарске просвете у 19. веку. Док су стихови талентованог песника Николе Вапцарова, убијеног у годинама Другог светског рата, преведени на више од 90 језика. Он је једини Бугарин коме је додељена Међународна награда за мир.


„Овај град у подножју Пирина јединстван је по томе што су одвајкада многи овдашњи људи показивали тежњу за остварењем недостижног и овладавањем нових знања и нових простора. И пошто земља у околини није баш плодна, они су били углавном занатлије и кираџије. Ови последњи су превозили робу караванима из приморске равнице Егејске Македоније преко планина Балкана у правцу средње и западне Европе. Постепено многе локалне фамилије су се значајно обогатиле и отвориле трговинске канцеларије. Њихова финансијска моћ је била таква да је рецимо хаџи Влчо, брат Пајсија Хиландарског, властитим средствима подигао источно крило Хиландарског манастира и јужно крило Зографског манастира на Светој Гори које се и сада зове Банска махала. Поред тога је градио мостове на путевима којима је пролазила роба, уређивао караванске ханове, где су одседали кираџије. Даровао је новац за подизање цркава, параклиса и свега што је везано за унапређење духовних снага бугарског народа. Ваљало би да се наши савременици угледају на ове добротворе.”

О периоду бугарског националног Препорода данас се пуно тога може научити у Духовно-историјском центру „Св.Пајисије Хиландарски”, изграђеном на месту где је некада била родна кућа чувеног монаха и његове двојице браће – Лаврентија, игумана Хиланадарског манастира и хаџи Влча. У њему се може видети реплика келије Пајсија у Хиландарском манастиру и реконструкција параклиса Светог Јована Рилског, у коме је монах општио с Богом. У Центру је и сала за привремене поставке, конференције, филмске пројекције, интерактивне игре за децу.

Међу драгоценим споменицима културе у граду је и родна кућа Неофита Рилског, претворена у музеј. У њој је приређена експозиција писама, фотографија и књига. Својом лепотом и дебелим каменим зидовима истиче се Вељанова кућа – њен власник Вељан Огнев ју је споља и изнутра украсио непоновљивим зидним сликама. Уметничка дела која припадају чувеној Банској школи могу се видети у згради некадашњег Рилског метоха. Две историјско-етнолошке збирке – у Банском и оближњем Добриништу, посвећене су некадашњем начину живота људи у том крају Бугарске. И ван Музејског комплекса има пуно тога занимљивог за разгледање. Довољно је да скренете у неку уличицу у старом граду да бисте уживали у дражестима и лепотама давно прохујале прошлости.


Недавно је приликом одређивања Балканских награда туристичке индустрије релативно мала општина Банско са њених око 13 хиљада житеља проглашена зимском престоницом Балкана и најбољом фестивалском дестинацијом. Више од 50 фестивалских догађаја је у културном календару општине. Међу њима су Џез фест, Банско Филм Фест, Фестивал балканске музике „Боеми”, „Банско бит”, Балетски фестивал...


Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05

Тајна мисија цепелина L59 или како је Јамбол ушао у историју оборивши светски рекорд

Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..

објављено 5.11.24. 12.05

Бакаџишки манастир чува вредне реликвије из доба ослобођења Бугарске

Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА.  Храм у манастиру је први у земљи..

објављено 3.11.24. 08.35