Прошла је једна за Бугарску тешка година чија изненађења нису престала до самог њеног краја – избеглице, избори, референдум, протести. Каква ће бити политичка 2016. година? Ево прогноза двојице политиколога: др Бориса Попиванова – предавача Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ и Георгија Харизанова са Института за десничарску политику.
Након оштре критике почасног председника Покрета за права и слободе Ахмеда Догана, Љутви Местан је 24. децембра, на његов рођендан, смењен с положаја лидера Покрета и искључен из њега. Местан и још петорица народних посланика су напустили посланичку групу Покрета за права и слободе и прешли у редове независних посланика. Иако за сада Љутви Местан ћути, очекује се да ће он формирати нову партију. То је урадио и Касим Дал који је напустио Покрет за права и слободе, иако је дуго година био „десна рука“ Ахмеда Догана.
„Последњих годину и по дана г. Местан је покушао да буде снажан актер на либералној сцени, каже Георги Харизанов. Међутим, за бирачко тело Покрета за права и слободе се пре може рећи да је конзервативно. Начин на који је због својих слабости као лидера г. Местан смењен показује да снажни играчи, посебно људи из Догановог окружења, неће дозволити стварање и постојање новог политичког пројекта. Демонстрација снаге и моћи и брутални обрачун са Местаном имају превентиван циљ - да покажу шта би се десило са једним таквим пројектом.“
Чињеница да је Местан лично упутио позив турском министру иностраних послова Мевлуту Чавушоглуу за посету Бугарској, као и чињеница да је премијер Турске Ахмет Давутоглу јавно показао да саосећа са бившим лидером Покрета за права и слободе наводи на закључак да би један будући политички пројекат могао добити озбиљну подршку Анкаре.
„По мени, Турска је схватила да претерује у свом понашању, имајући у виду одлуку турског министра спољних послова да не оде на митинг планиран за 26. децембар где би се састао са Местаном, каже Борис Попиванов. Сматрам да ће одавде па надаље бити заузета умеренија позиција у духу блиских односа између Бугарске и Турске последњих година. Тешко би било да код оваквог притиска Местан формира партију, али све је могуће. Ако се то деси, мислим да је њено место у Реформаторском блоку јер они имају искуство са партнерима овог типа – као пример навешћу партију Касима Дала.“
2016. године одржаће се избори за председника Бугарске. Каква ће бити ова политичка година?
„Очекујем да ће се у 2016. трајно успоставити модел једне доминантне партије. О томе са мојим колегама причамо већ годину и по дана, наводи Георги Харизанов. Битка која се очекује на конгресу Бугарске социјалистичке партије у пролеће, процеси у Покрету за права и слободе и Реформаторском блоку, расцеп Патриотског фронта показују да политичке партије у парламенту имају низ проблема, што ће неминовно довести до јачања модела једне доминантне партије. То ће бити добро за ГЕРБ све до тренутка када сви остали закључе да ова партија постаје сувише снажна и почну радити против ње, јер г. Борисов има 84 посланика. По мом мишљењу, председнички избори ће учврстити овај тренд који ће, између осталог бити позитиван, али ће постојати до тренутка када ћемо се вратити сценарију из 2013. г. – тада су се сви удружили против партије ГЕРБ.“
„Све парламентарне партије нису у доброј кондицији и то се јасно видело при крају године, наставља Борис Попиванов. Оне ће покушати да то сакрију, али ће се удруживање против најснажнијег тешко остварити због тешких борби не само унутар партија, већ и између њих, као и због спорова „ко ће предводити дружину“. Лично сматрам да постоје два главна питања. Прво је да ли ће се из партије ГЕРБ наћи у искушењу да изазову превремене парламентарне изборе да би увећали своју заступљеност у парламенту и оснажили своју позицију. С обзиром да у 2015. г. није било нових озбиљних актера на политичкој сцени, друго важно питање јесте да ли ће се појавити они актери који ће помутити воду и изазвати нову ситуацију у земљи. По мени, крајем 2015. г. није било неких драматичних промена. Тако је било и крајем 2014. Једноставно, знатан део партија се спустио за степеницу ниже и нико се није изборио за стабилнију позицију.“
Године 2015. реформе судства и здравства биле су мантре владајуће гарнитуре, али реформи није било.
„Реформа пензионог система је остварена, али се не може рећи да је то права реформа, каже Георги Харизанов. Што се реформе здравства тиче, свестан сам циљева министра Москова, али уопште ми није јасно на који ће се начин они остварити. За мене остаје загонетка зашто се десничарски политичар толико снажно противи демонополизацији Фонда за здравствено осигурање, а такође не могу себи објаснити пасивност у погледу цена и политике лекова. Чини ми се да никога не изненађује то што Реформаторском блоку, који има свега 20 посланичких места, не полази за руком да спроведе реформе. А било је таквих обећања. Једноставно политичка класа је након изгласавања амандмана на Устав Републике Бугарске везаних за судство извукла своје закључке и при гласању о изменама и допунама Закона о судској власти очекујем промене на боље.“
Борис Попиванов види два главна проблема код реформатора:
„Прва теза је да, за разлику од великог партнера – партије ГЕРБ, Реформаторски блок одавно располаже снажним стручним потенцијалом. Међутим, у хаотичним активностима прошле године овај снажан потенцијал је остао некако непримећен. Друга теза гласи да су било какве реформаторске активности услед којих може доћи до промене баланса, устаљених односа, институција, као и до финансијског и било ког другог ефекта немогуће без сталног дијалога са одговарајућим друштвеним и професионалним заједницама. Приступ Реформаторског блока и његових министара је био врло арогантан, није било дијалога, били су убеђени да чим они нешто желе, то се мора остварити. А није се тако десило. Не мислим да ће у 2016. бити неких великих промена. Тражиће се стабилизација, ићи ће се линијом најмањег отпора да би се мандат одрадио до краја.“
Превод: Албена Џерманова
Седма предизборна кампања у политичком маратону који траје већ три и по године приводи се крају. Да ли смо чули обећања и решења за излазак из ове кризе или традиционалне вести о куповини гласова, које ни овога пута нису разоткриле праве наручиоце?..
Преко две трећине Бугара (71%) не верује да ће земља након избора 27. октобра добити стабилно и ефикасно управљање, показало је истраживање агенције „Екзакта“. Оптимистичан став заступа 29% испитаника, међу којима су углавном гласачи ГЕРБ-СДС и..
Уочи предстојећих избора у Бугарској, седам политичких странака има сигурне позиције за улазак у нови парламент, док су две на ивици цензуса од 4%, показује најновија анкета. Истраживање агенције „Тренд“, спроведено на захтев листа „24 часа“ од 16. до..