Једна од најзанимљивијих и најуспешнијих прошлогодишњих кампања била је посвећена 100-годишњем јубилеју бугарског филма.У јануару 1915. у Софији је одржана прва јавна пројекција комедије „Блгаран је галант”, чији је сценариста, редитељ и протагониста Васил Гендов. Он је ставио зачетке Националној кинотеци и Удружењу филмских уметника Бугарске. 100 година после ове прве пројекцијеједан новдокументарни филм – „Васил Гендов – мит и реалност” представља животно дело пионира домаће кинематографије. Ово остварење је део бројних манифестација везаних за ову годишњицу. Ево шта каже у интервјуу за радио Бугарска историчар филмске уметностипроф. Божидар Манов:
„Читава година је протекла у знаку стогодишњице бугарског филма и многе културне институције су учествовале уобележавању јубилеја. Бугарска филмска академија је приликом додела својих награда ставила посебан акценат на овај догађај. А Бугарска национална телевизија израдила је два веома успешна формата. „Лаковане ципеле бугарског филма” је формат који је укључивао сто играних филмова, које су гледаоци рангирали. У другом формату – „Лаковане ципеле документарног филма”, који још траје, приказује се најбољих 20 домаћих документараца. Морам нешто нагласити – навршило се100 година бугарског играног филма. Зато што 5-6 година раније,1909-1910. године су снимљени први домаћи документарци које не смемо заборавити и тако скратити историју бугарске кинематографије.”
Дом филма у Софији се поводом обележавања годишњице претворио у Дискусиони клуб са аутограмом, у коме су приказани омиљени домаћи наслови и њихови аутори. Публика – махом млада – имала је прилике да сазна непознатечињенице о креирању филмова, да чује анализу истакнутих критичара.Велики филмски фестивали „Златна ружа” и „Љубав је лудило” били су праћени бројним дискусијама. Најзначајнији филмски догађај у Бугарској – Софија Филм Фест, приказао је два избора најбољих остварења.У први су ушли дела бугарске филмске класике, снимљена до политичких промена из 1989., а у други– новији филмски наслови, из периода после 1990.
„У Софији Бугарска национална кинотека је у биоскопу „Одеон” приказала кинотечни програм премијерних и старијих филмова из свог фонда.Другим речима све су ове манифестације практично ангажовале целокупну заједницу филмаџија - око две-три хиљаде стручњака који су на један или други начин учествовали у обележавању стогодишњег јубилеја. Зато што је бугарски филм неоспорно једна од културних окосница савременог друштва.”
Часопис „Кино” („Филм”) – гласило Удружења филмских уметника Бугарскеу току целе године је објављивао пригодне текстове о јубилеју– историјске, аналитичке, критичке. А Национална академија позоришне и филмске уметности била је домаћин велике конференције „Бугарски филм – 100 година после почетка”. Реферати са те конференције су објављени у посебном зборнику, истиче Божидар Манов.
„Радосно је што управо у години када смо славили стогодишњицу домаће кинематографије два бугарска филма – „Лузери” и „Потонуће Созопола” – први редитеља Ивајла Христова, а другиКостадина Бонева, доживели успешну дистрибуцију у иностранству и приказани на угледним фестивалима са којих су донели награде.
Надам се да ће држава, која је прошле године додатно финансирала обележавање јубилеја и у будуће пружати подршку филмској производњиукључиво и ван предела земље. Зато што филмска уметност није неки приватни интерес једне професионалне заједнице већ део културног миљеасавременог бугарског друштва” – истиче Божидар Манов.
Превела: Ана Андрејева
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..