„Један од мало сачуваних до дана данашњег средњовековних бугарских градова, без савремене архитектонске интервенције“, овим речима археолог проф. Валентин Плетњов, директор Регионалног историјског музеја у Варни, представља тврђаву Кастрици. Последњих преко 120 година тамо нису свраћали ни дивљи трагачи за закопаним благом. Који је узрок тога? Средњовековно насеље се налази у парку владине резиденције „Евксиноград“. Данас археолози разоткривају улице и бедеме некадашње тврђаве, изучавају архитектуру зграда и пронађене предмете.

„Већ 10 година руководим ископавањима на овом локалитету. Скоро у потпуности смо разоткрили западни део града са око стотинак једноспратних и двоспратних зграда,прича Валентин Плетњов.Куће су, као што је уобичајено за сваки средњовековни град, грађене ланчано, трасом калдрмисаних улица. Зидови зграда су релативно добро сачувани. Неки чак до висине од скоро два метра. Понегде наилазимо и на елементе кућних капија и врата у поједине просторије, па чак и на доње делове прозора. У ствари, разоткривамо први спрат откопаних кућа. Прецизирали смо да су оне махом биле двоспратне, јер наилазимо на срушене лаке конструкције горњих спратова. Град је био заштићен грандиозним одбрамбеним системом – бедемом који буквално блокира са копна рт Свети Јани на коме се налази насеље. Тврђава је била веома импресивних за доба Средњег века димензија – дуга око 200 метара. Део ње се сурвао у море. Бедем је био ојачан кулама које су део сачуваног античког заштитног система, јер је град постојао и у периоду од V до VІІ века, када су га разорили Авари и Словени.”

У ХІІІ веку, у периоду препорода трговине Црним морем и утемељивања кључних градова Другог бугарског царства /1185-1396./ и Деспотовине Добруџа /1337-1420./, насеље је обновљено, али уређено на другачији начин. Остаци античких зграда су коришћени за изградњу новог средњовековног града. Данас Кастрици је изузетно богато подручје за археолошка истраживања.„Откривамо зграде у којима налазимо огромне количине керамичког посуђа, накита, новчића, металних предмета, крстова, у том броју и енколпиона /крстова-реликварија/. Досада су разоткривене две мале цркве, надамо се да идућих година пронађемо и катедрални храм града, јер поседујемо поуздане податке о његовом постојању”, истиче археолог.

Све улице и тргови сачувани су у облику у којем су били запостављени. Сада Влада изводи програм социјализације тврђаве Кастрици заједно са бившим шталама дворца „Евксиноград“ које ће се претворити у музеј. Тамо ће бити приказана пронађена на терену блага. Тренутно у Кастрицима је у току рестаурација, обнављају се бедеми, ојачани су зидови кућа, изграђене су пешачке алеје и већ идућег лета тврђава ће примити прве туристе.

Валентин Плетљов ради и на још једном занимљивом објекту. То је утврђени град Петрич у атару села Аврен, 31 километар југозападно од Варне.

„Тврђава се налази на огромној стени изнад Девненског језера. Реч је о античком и средњовековном граду сличном Кастрицима. Утврђени град је познат из описа похода Владислава III Јагелонца против Турака. Чак је познат датум када су хришћански витези освојили и разорили Петрич. То се десило 7. новембра 1444. године. Прошле године смо на инсистирање општинског већа Аврена започели са истраживањем тврђаве. Досада смо разоткрили две хришћанске цркве и много ситних предмета. Град је постојао од ХI века скоро до средине ХV, када је уништен и запостављен. На жалост, објекат је разорен. Ствар је у томе да су почетком ХХ века када је у земљи започела изградња много нових железничких пруга и путева, зидови бројних тврђава у Бугарској уништени, а камење је коришћено за изградњу, и то са знањем власти.”

Превод: Александра Ливен

Фотографије: архива