Бугарка Пенка Кунева је међу малобројним композиторкама у Холивуду. Бави се компоновањем и оркестрацијом мелодија за филмове, видео игре и телевизију. 2015. г. издала је свој други ауторски албум „Астронауткиња“ (The Woman Astronaut), који је освојио Hollywood Music in Media Award (престижну награду за музичко стваралаштво, намењено широком кругу слушалаца).
„Завршила сам Националну музичку академију 1990. г. – прича она. Добила сам пуну стипендију за наставак студија на Дјук универзитету. У оним годинама нисам имала никакав новац, у САД сам кренула са свега 150 долара. На универзитету сам се нашла у пријатном и подстицајном амбијенту, који је младим композиторима помагао да добију своју физиономију, свој стил. Тада нас је јако привлачио постмодернизам – тонална музика, која усклађује елементе источних и западних традиција, новијих и старијих музичких праваца. Наша „звезда“ био је холандски композитор-постмодерниста Луј Андрисен (Louis Andriessen). У оном периоду сам написала доста дела која спадају у тоналну музику. Када сам завршила образовање на Универзитету Дјук, суочила сам се са питањем за који правац у музици да се определим. Одувек ми је било пријатно да компонујем музику за визуелне уметности – позориште, балет, филм, а сада и видео игре. Поред тога волим да радим са креативним особама. То подстиче моју уобразиљу. Ствараћу филмску музику, тако сам решила, био је то мој одвајкадашњи сан.“
Пенки је пошло за руком да оствари свој сан. На почетку – без финансијских средстава, без личних контаката, али са пуно талента и елана. Данас слови за једног од најсамосвојнијих и најобдаренијих композитора тог жанра. Она је истовремено прва жена у читавом историјату Холивуда на позицији главног оркестратора музике за филмове, чији је буџет више од 100 милиона долара. Многобројни су наслови популарних филмских остварења и видео игара за које је писала и оркестрирала музику. Међу њима су филмови „Елизијум“, „Ендерова игра“, „Матрикс“, „Пирати с Кариба“, Трансформерси“ и др. Као и игре „Принц од Персије – Песак времена“ (у коауторству са Стивом Јаблонским, „Свет Воркрафта“… Списак наслова је стварно импресиван. Бројне су и награде које је освојила – велика награда на Такмичењу младих композитора у Токију (Tokyo Young Composers Competition), а у САД –награда по имену Арона Копланда, Sundance - награда са највећег фестивала америчког независног филма (Independent Music Award) и др. Пенка је била ментор десетинама младих композитора које и данас подржава у њиховим професионалним трагањима. Она је убеђена да је реализовала шансе преко океана због доброг академског образовања стеченог у Бугарској и своје богате музичке културе.
„Ова музичка култура је код мене васпитавана од малих ногу. Сећам се, моја мајка је имала једну грамофонску плочу на којој је био снимљен концерт за клавир у а молу Грига у извођењу Свјатослава Рихтера. Слушала сам је безброј пута, замишљала разне слике и плакала од узбуђења. Тада ми је било 6 година. Тај се осећај урезао и остао незабораван у мом сећању! Мислим да је јако битна емотивна веза са уметношћу. Образовање које сам стекла у Музичкој школи и на Академији у Софији било је веома озбиљно. Темељито смо изучавали орекестрацију, историју музике, теоретске дисциплине. Све је то била добра подлога за мој рад коју су моји послодавци у Холивуду оценили.“
Са Бугарском је у великој мери повезан и нови албум Куневе „Астронауткиња“. Сматра га кулминацијом својих стваралачких идеја које носи у себи још из најранијих година. „Ове композиције сам написала да бих се даље развила као стваралац, али истовремено и да бих „деконструисала“ своје музичке успомене из детињства, из Бугарске и целог живота“ – каже она. Сваки творац има такве „илуминације“ – изненадно надахнуће које потиче од нечег што си давно видео или чуо, а што је остало запечаћено у твојој души, коју касније озари и распаљује уобразиљу. Желела сам да музика буде аутентична, да извире из мог срца.“
Превела: Ана Андрејева
Рођен 12. фебруара 1935. године у Софији, у породици избеглица из Кукуша (Егејска Македонија), Костадин Гугов остаје познат као један од најаутентичнијих извођача народних песама са македонског фолклорног подручја. Његов деда био је музичар гардијског..
На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту..
Пре десетак година у једној телевизијској емисији појавила се девојчица моћног гласа. Тада петнаестогодишња Михаела Маринова у међувремену је постала афирмисана певачица која неуморно гради свој музички пут и иза себе има бројне награде. Током година,..
„Напољу дрво и камен пуца, гладни смо – нисмо јели већ 2-3 дана, а он пева и весео је! Увече – пре спавања – пева; ујутру, чим отвори очи, опет запева“ –..
Иако волимо и поштујемо Васила Левског као нашег националног хероја, мало је народних песама посвећених њему. Данас вам нудимо једну од њих – "Кажи, горо" –..
Након низа балада Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс, промовише песму "Радиша" са свог албума "Боје туге". Звук и ритам подсећају на..