Сива четинарска шума и дрвеће које никад више неће красити зелене крошње дочекују нас крај пута изнад села Радловци у уколини Ђустендила. „Изгубљена шума“ на подручју државног ловног газдинства „Осогово“ поставља пуно питања шумарским стручњацима и еколозима. Из локалне шумске службе сазнајемо да су четинарске врсте тамо засађене пре око 50 и 30 година. Природне шуме на подручју Осогова су листопадне, док је бор намерно засађен – у циљу заустављања ерозије земље и заштите кућа мештана од природних стихија. Данас можемо рећи да је млада шума успешно испунила своју мисију. Сада је на људима да изађу на крај са штеточинама које се, међутим, брзо шире и прете уништавањем огромних површина чак и здравих шума.
Поткорњаци нападају и уништавају стабла која су физиолошки ослабила. Оштећена стабла крију опасност и од настанка пожара. Штеточине уништавају стабла све бржим темпом због чега шумски инжењери страхују да неће успети да изађу на крај са проблемом. У Осогову је планирана санитарна сеча, а очекује се ће ове године бити уклоњена оболела и оштећена стабла на површини најмање од 1.500 хектара. Начине за борбу против поткорњака траже и у Шумарској служби у граду Пловдиву. Ево шта стручњак Пенчо Дерменџијев препоручује својим колегама из југозападне Бугарске:
„Када се планира санитарна сеча, уклањају се сва уништена стабла да би се спречило даље ширење штеточине. Такође могу се поставити и тзв. "клопке" са феромонским мамцем како би се могло благовремено деловати на сузбијању штетних инсеката. У Бугарској проблем постоји у око 2% шума, а најраспрострањенији је у јужним деловима Европе. И пошто ова опасност не познаје државне границе, активно сарађујемо са колегама из Србије и Македоније које користе такве методе за борбу против штеточине“, наводи Пенчо Дерменџијев.
Превод: Албена Џерманова
Врата тропског стакленика Ботаничке баште Бугарске академије наука у Софији биће отворена сваког дана између 10 и 16 часова у периоду од 16. до 26. јануара. Део јединствене збирке од преко 30 врста азалеја, које су тренутно пуном цвату, чине и..
Ученица дванаестог разреда из Бугарске, Александра Петкова, нашла се међу 20 младих из целог света са признатим достигнућима, који су имали прилику да представе свој научни рад током церемоније уручења Нобелових награда у Стокхолму, објавило је..
Роми данас обележавају Василицу, познату и као Васиљевдан или Банго Васил (у преводу „Хроми Василије“), која се назива и ромском Новом годином, саопштено је из Фондације „Амалипе“. Према традицији, празник се слави три дана, почевши од ноћи између 13. и..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке..