До 14. фебруара посетиоци Софијске градске галерије могу да погледају изложбу истакнутог бугарског сликара Љубена Зидарова који је илустровао текстове многих аутора. У галерији је приказан и документарни филм „Чаробно огледало Љубена Зидарова,“ посвећен дугом и плодном стваралачком путу уметника. Више појединости о филму открио нам је Антон Стајков, сценариста филма, сликар и истраживач масовне културе, стрипа и илустрације:

„Љубен Зидаров је из више разлога посебно битан за бугарску „пластичну“ културу. Као прво ћемо навести да је Зидаров један од уметника који без престанка и предаха ствара од 40-их година минулог века све до данас. Дакле, кроз његова дела ми можемо да упознамо различите струје и покрете од средине до краја 20. и почетка 21. века. Радови су му одраз европских стилова у то време, али је поред тога он развио и властити стил који одише изузетним талентом.“

Шта то значи бити илустратор дела више од 200 аутора?

„То као прво значи да их мораш прочитати. Илустратор треба да се упозна са текстом, да се уживи у осећања и ликове, удуби у проблематику и схвати суштину књиге пре него што ће је илустровати. Као друго значи да поседујеш интерпретативне вештине, да имаш свој поглед, стил и приступ конкретном аутору. Љубен Зидаров је, упркос томе што је препознатљив у својим радовима, у довољној мери различит када су у питању поједини аутори чија дела илуструје. Осим тога, сликар може да илуструје књиге једног аутора и по неколико пута у току шест деценија, на пример. На овај начин развија сопствени осећај за тог аутора. Интерпретације му се мењају и варирају у зависности од промене властитих филозофских схватања.“

Тако је, рецимо, у 2014. и 2015. години Љубен Зидаров одлучио да понуди нову верзију једног дела илустрација за књиге „Доживљаји Тома Сојера,“ „Принц и просјак“ и „Острво са благом.“ Посетиоци изложбе имају прилику да упореде стару и нову верзију.

Чиме се још сликар бави?

„Он је веома плодан примењен уметник, пројектује столице, кожне предмете или висеће зидне ћилиме. С друге стране, Зидаров се показао као добар акварелиста у циклусима Париз, а исто тако и као веома талентован портретиста и пре свега аутопортретиста. Зидаров је створио велику серију аутопортрета којима иронизује и исмејава друштвене, али и властите мане, при том на посебно театралан начин. Није случајно што је своју каријеру започео као глумац у једном дечјем позоришту. Дакле, његови радови су били и остали пуни драматуршког набоја.“

Да ли сте лако „откључали“ ризницу успомена Љубена Зидарова?

„Најбитније за нас је било да га натерамо да нам исприча о читавом том периоду, да успемо да отворимо врата која воде до његових скривених успомена. Сећања на породицу, детињство, на битне сусрете и куриозитете, на путовања и контакте са другим мајсторима кичице. Мислим да смо успели у томе.“

По речима редитеља филма, Марије Николове, 93-годишњи сликар даје веома прецизну оцену самог себе. И још: 

„Мислим да је Љубену Зидарову свакако било суђено да се прослави као сликар, без обзира на то где је рођен, у Бугарској или некој другој земљи, а разлог лежи у посебној оригиналности којом зраче његови радови и препознатљивости. И том смислу, он је наше национално благо. А добитник је и многих међународних награда.“

Љубен Зидаров је добитник низа националних и међународних одликовања међу којима су и сребрна и златна медаља са Међународне изложбе књиге у Лајпцигу. Његови радови су део уметничких збирки Националне уметничке галерије, Софијске градске уметничке галерије, Окружних галерија ликовних уметности, Дворца Сент Џејмс у Лондону, Галерије универзитета „Хонг Ик“ у Сеулу, ликовних галерија у Италији, Норвешкој, Финској, Швајцарској, Аустрији и Немачкој. „Он је и дан данас у потрази за својим путем и настоји да се развија”, рекла је у закључку Марија Николова. 

Превела: Ајтјан Делихјусеинова